- Рекао сам му коју прву песму певам, можда тада највећи хит, "Да се опет родим", он ме је погледао и рекао "Је л' то твоја песма?". Већ тад ми је било јасно да човек уопште није из посла, него да му је музика вероватно успутна ствар. Он чак ни клавијатуру није имао, него је позајмио од неког колеге. Није знао клавијатуру, ни где су ритмови, ни песме, ни репертоар, а клуб препун! Можете да замислите каква је ситуација, цео клуб гледа у тебе, а клавијатуриста не зна ниједну песму, гледа у мене, то је бламчина таква на бини била!

Како каже, није имао друге, него је морао да узме ствар у своје руке.

Онда сам ја почео да га гурам, нашли смо радан ритам који користимо и почео да свирам ја (смех). На то је он реаговао тако што ми је отео микрофон, рекао "Ајде ти свирај, ја ћу да певам". То је било једно тросатно бламирање, срећом па је ди-џеј имао неке матрице па смо то пуштали да бих певао, а клавијатуриста, ако могу тако да га назовем, је одмарао за то време. Ситуацију сам извукао једино тако што сам знао да свирам, тако да сам морао и то и да певам и да му преправљам хармоније, све сам морао да радим на бини, то је било ужасно - прича Љуба.