ЗАШТИТА ОД АГРЕСИВНОГ ПСА: Савети који могу да спасу живот

Двадесетрогодишњу трудницу из Новог Пазара изуједао је чопор паса иако се она неуспешно бранила. Дресер Срђан и ветеринар Марко Миловановић откривају како долази до напада паса, као и на које начине можемо да их избегнемо и заштитимо се од истих.

У претходном периоду догодила се неколицина напада паса који су своје жртве изуједали, па чак и усмртили. Познато је да су пси најбољи пријатељи људима, али чак и они могу да постану агресивни ако човек с њима не поступа правилно.

"Не брините, неће, добар је" често се могу чути власници паса како умирују људе и децу, док њихови љубимци раздрагано трче по пољанама, улицама и парковима, али да ли тако можемо смирити агресивне псе који у потрази за храном намеравају да нападну човека?

Број паса луталица се годинама повећао, и све више можемо на улицама видети псе који се крећу у чопорима и немају власника. Ветеринар Марко Миловановић објашњава на који начин се тај број повећао.

- Сви пси који се налазе на улици су пуштени од стране људи. Штене кад се роди само би тешко преживело услове на улици. Само пет од 100 штенди успе да преживи, тако да услед неодговорности и немара човека који их је избацио на улицу долази до повећања броја луталица - сматра ветеринар Миловановић.

Дресер Срђан, који има дугогодишње искуство у тренирању паса, сматра да човек својим размишљањем и понашањем може утицати на то како ће се пси поставити према њему.

- Битно је да човек прати шта пси раде, као и где се крећу. У околини ресторана, маркета, киоска брзе хране обично им се дају остаци оброка људи. Уколико пас или чопор је навикао да свакодневно ту добија храну, он ће то сматрати својом територијом и може бити заштитнички настројен према њој. Ради превентиве, човек треба да покуша да направи лук око њихове територије и тако избегне потенцијални сукоб - објашњава дресер.

Ветеринар Миловановић сматра да су напади паса обично условљени њиховим кретањем у чопору.

- Пси који нападају најчешће се налазе у чопору и то је њихов начин лова плена. У насељеним пределима обично неко брине о њима, пар жена се увек скупи да им да храну, али ипак су они пси и њихов инстикт је да лове. Обично буду изиритирани звуком кеса, бициклом, мотором али врло често и страхом који осете код човека након чега инстиктивно одреагују - рекао је Миловановић.

Срђан сматра да се по говору тела пса може претпоставити да ли жели да нападне човека или ипак не.

- Врло је битно да људи не изазову напад пса. По говору тела и онога како се пас понаша може се видети да ли је спреман за напад. Важно је да приметимо да ли се пас устремио као и да ли нас ошто гледа? То су први знаци да он жели да нападне услед глади, одбране територије или чак осећаја страха човека - каже у разговору за медије дресер Срђан.

Један од главних мотива, који обично буде и окидач, када пас жели да буде агресиван према човеку јесте глад. Услед недостатка хране, пси долазе у ситуацију да морају да се боре за опстанак и ако примете човека који у руци држи храну, макар то била и обична кифла, они ће се спремити за борбу зарад трофеја у виду оброка.

- Ако човек шета улицом и у руци држи храну, пас који је гладан ће је желети. Он ће бити спреман за напад, али постоји начин на који човек може да га избегне. Битно је да истог момента, када приметимо гладног пса, испустимо храну као да му је добровољно дајемо, и потом станемо непомично скоро као да смо дрво. Тада ће пас добити своју награду због које је и приметио човека, неће осетити конкуренцију, а борбу за опстанак ће излечити храном и из целе ситуације ће изаћи као поносни победник - истиче вишегодишњи дресер.

Начин на који се могу одбранити и они са највећим страхом:

Пас је животиња која осећа људе. Када су питоми могу да осете нашу срећу, али и тугу и поделе осећања са нама. Чак у неким студијама је доказано да пас може помоћи људима који болују од депресије. Исто тако, пси осећају страх код човека што може изазвати напад. Дресер нам открива начине и вежбе које могу помоћи да се и они са највећим страхом суоче са псима.

- Постоји превенција од напада за оне који се плаше паса. Када уопште нема агресивног пса у околини, човек може да се сагне ка земљи и узме умишљени камен и прави се да баца према псима. Врло је битно због психологије људи да особа то заиста замишља као да се дешава јер ће му то сутра помоћи да има више сигурности и самопоуздања у себе када дође у ситуацију да се то заиста дешава. За све године мог рада, овај вид одбране се показао као најбољи, јер покажу псима да човек нема страх од њих - објашњава Срђан за наш портал.

Дресер Срђан открива да постоји решење и за ситуације у којима овакав начин није делотворан.

- Уколико решење са каменом не успе, битно је да особа стане са руком испруженом у лакту. Уколико се испред њега налази један пас, то треба да уради право према њему. У случају да наиђе на чопор паса врло је битно да пронађе алфу, тачније вођу групе. То се лако препозна, јер је увек тај један који долази до изражаја. Тада право њему треба да се да блокада у виду испружене руке у лакту. У случају да су савијене руке и да се осети човеков страх, њима ће то бити знак несигурности и околност која ће им олакшати напад - истиче Срђан.

Постоје моменти када ће угриз пса или паса бити неизбежан приликом напада, али како каже наш саговорник дресер и за то постоји решење.

- У случају када би чопор паса напао човека, и он показао своју испружену руку у лакту алфи, могло би потенцијално да дође до уједа других паса по ногама, али је тада битно ка сваком од њих пођете са испруженом руком, при чему ће се они сигурно повући, и на крају се вратити на алфу чопора - објашњава наш саговорник.

Неки људи који имају фобију од паса, и њих страх може у потпуности да их обузме и да у моменту када наиђу на чопор у неразмишљању изазову још већу агресију паса, а решење за њих има ветеринар Марко Миловановић.

- Човек који има велики страх од једног или чопора паса треба да се склони у најближи улаз зграде или да уђе у прву продавницу. Некад је само срећа у питању, и да не би ризиковали разним методама и излагали себе стресу најбоље је да се физички одвоје од њих. При том поступку важно је да се пси не смеју нервирати додатно шушкањем кеса или додатним звуцима, најбоље је остати миран и сталожен - каже ветеринар.

Дресер сматра да је врло битно да им покажемо да немамо страх, али да је најважнија ствар да у том тренутку не бежимо.

- У таквим ситуацијама најбитније је не бежати! У том тренутку када бисте потрчали изазвали бисте код паса порив да још брже и агресивније нападну човека. Сваки начин на који бисмо се бранили је важно да радимо у месту да би они видели наш отпор - закључује за дресер Срђан.

јуди који претрпе нападе и уједе паса обично буду уплашени бактерија које су им пренете уједом, чак неки се сете познатог беснила. Ветеринар сматра да су случајеви беснила застрели и тако нешто се више не дешава.

- Бактерије које се налазе у устима паса су мање штетне него оне код људи, чак и мачке имају опасније излучевине од њих. Једина ствар која може да доведе до проблема јесу инфекције услед уједа када се рана загноји. Мој главни савет је да човек кога уједе пас се јави лекару, користи антисептик и као најбоље решење примени повидон јод. Обично не долази до компликација приликом уједа, више је то емотивна бол и стрес због преживљавања таквог немилог догађаја. Беснило је последњи пут забележено 1976.године, после тога није било случајева, тако да претпостављам да је тако нешто искорењено - објашњава ветеринар Миловановић.

Годишње 12.000 напада паса

Од 2015. до 2021. године у Србији је забележено 77.498 напада паса на људе, што је у просеку 12.000 напада годишње, пише данашња "Политика", позивајући се на податке организције за бриху о животињама ОРКА.

Политика наводи да је у Централној бази републичке Управе ветерине регистровано 1.955.289 паса.

У просеку, годишње у земљи се пријави око 100.000 нових кучића, а одјави (угине или извезе) од 30.000 до 35.000. Прошле године чиповано је 93.499 паса, а одјавлјено је 32.736.

У тој бази је регистровано и 865 паса који се воде као опасни, од тога 363 стафордска бултеријера, 464 бултеријера и 38 патуљастих бултеријера.

Њих су пријављивали ветеринари и реч је о вакцинисаним јединкама.

Обележавање и регистрација паса и мачака у Србији почело је 2007. године и од тада се посредством централне базе података прате све активности и води електронска евиденција, кажу из Управе ветерине Министарства пољопривреде.

Уз подсећање на пропис да се пси, посебно они који се воде као опасни, морају шетати на повоцу, Управа наглашава да се за повреде које неком нанесе власнички пас власнику, према Правилнику о начину држања паса, може бити изречена казна од 2.500 до 75.000 динара, па чак и казна затвора од једне до осам година.

Међутим, у пракси, власници углавном прођу са нижим новчаним казнама.

Стручњаци из организације за бригу о животињама ОРКА то називају "гашењем тренутног пожара", уместо да се системски решава тај проблем.

(Информер)

БОНУС ВИДЕО: