Извор:Фото: Зоран Јовановић Мачак
МИНИСТАРКА ГРУЈИЧИЋ: Ковид болнице добијају нову функцију
15.03.2023.
08:23
МИНИСТАРКА здравља Даница Грујичић изнела је предлог да се део установа које су служиле као ковид болнице током епидемије вируса претвори у палијативне центре. То су болнице у Крушевцу, Новом Саду и Батајници. Палијативно збрињавање не односи само на канцер, најчешће је потребно управо тим пацијентима.
Пуне две године је Ивана у кућним условима бринула о тетки са дијагнозом канцера. Када је и хитна помоћ престала да долази, сама јој је давала терапију и ублажавала болове.
- Гледати вољену особу која пати и која је у боловима је страшно. Препуштен си сам себи да решаваш те проблеме и да се човек бори како зна и уме. Много би нам значило да смо имали прилику да она буде у неком палијативном центру, да добије адекватну негу - изјавила је Ивана Радојичић.
Најтежи пацијенти у последној фази болести негу у болници могу имати 14 дана. Потом се отпуштају на кућно лечење. Тада, у прву помоћ често позову добротворну организацију чији лекари бесплатно помажу и одраслима и деци, у кући и у дневном центру.
Током протекле године, у Центру за палијативно збрињавање "Белхоспис" око 700 најтеже оболелих пацијената потражило је подршку и помоћ у лечењу.
Нови приступ
Директорка "Белхосписа" Вера Маџгаљ наглашава да је, уз здравствени систем, важно укључити и друге институције.
- Сматрам да је важно да променимо приступ да пре свега сви схватимо колико је важно да унапредимо услуге палијативног збрињавања и то не само на нивоу здравственог система него је важно да се укључи и локална самоуправа, институције социјалне заштите, шира друштвена заједница - истакла је Вера Маџгаљ.
Корона је утицала и на пораст броја оних којима је потребно палијативно збрињавање.
Државни секретар у Министарству здравља Мирсад Ђерлек процењује да би план о трансформацији ковид болница био спреман до краја године.
- Навео сам три врло важна корака да би се све то сада институционализовало, да би се кадар спремио, да би одредили опрему, место, ја то очекујем пре Нове године. Не можемо овако тешке проблеме решавати преко ноћи, али је битно да имамо вољу, план и визију како да решимо овај проблем *- наводи Ђерлек.
У решавање се кренуло још 2009. године усвајањем Стратегије за палијативно збрињавање, навео је Ђерлек, али није било помака. За палијативу кажу да је запостављена област српског здравства, у прилог томе и податак да је у целој Србији само шест лекара специјалиста палијативне медицине.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО: