Светлана (49) родила 15-оро деце, школу отворили ЗБОГ ЊИХ
22.03.2023.
15:28
СВЕТЛАНА и Добрица Николић из села Роанде код Свилајнца за 33 године брака изродили су 15-оро деце - 10 синова и 5 ћерки, а од најстарије деце имају и унучиће.
Породица Николић позната је у селу Роанде, у коме је велики број кућа празно јер су се власници одселили у иностранство.
Школа је у овом селу отворена само због породице Николић, а из њиховог дворишта се непрестано чује граја. Док најмлађи син Никола има само 6 година, овај брачни пар већ има и петоро унучади!
- Тренутно у околини нема нико бројнију породицу. Мој отац је имао само сестру и мене. Али, ја сам одувек желео велику породицу и ништа ми није тешко да урадим за своју децу. Уз добру организацију и рад, све се може. Тешко је, али не жалим се - започиње причу Добрица Николић.
Када су се венчали, Добрица је имао 20 година, а Светлана само 16. Тада је већ била први пут у другом стању, носила је близанце - Марка и Милоша.
- Они су већ одрасли и од њих смо добили унучиће. Марко живи у Швајцарској, има сина и ћерку. И Милош се исто оженио, он је у селу Везичево код Петровца и има два сина. Такође, и настарија черка нам је подарила унука - рекла је Славица у емисији "Нећете веровати".
Наглашава да велику помоћ има од своје деце и да захваљујући томе све стигне да уради, посебно јој ћерке помажу око спремања хране и кућних послова. Сада има 49 година, а најмлађег сина Николу је родила када је имала 42. Малишани истичу да је мама више строга, него тата.
- Морам мало да будем строга, није лако са толиком децом, али све може да се стигне. Мало је напорно, јер по цео дан имам обавезе, али желели смо да имамо пуно деце и сада су они наша снага. Свакодневно, на пример, треба испеглати по неколико машина веша. Такође, кувам увек неколико јела, ко шта воли. Поред тога, очиститим кућу, а стигнем и да одржавам башту – каже Светлана.
Добрица додаје да су јако високи расходи за оволику породицу, али и да ради више послова, како би деци могао да омогући све што им је потребно.
- Обрађујем 5 хектара своје земље, сечем дрва, косим, а радим и друге услужне ствари, које су потребне људима. Од тога хранимо децу. Више зарадом од рада, него од пољопривреде, али тим намирницама нахраним, бар, животиње.
Николићи истичу да, иако је велика обавеза, никако се не кају што имају толико деце и да су поносни на њих!