ДОЖИВЕЛА КЛИНИЧКУ СМРТ: Ханка неколико минута била мртва

Ханка Палдум рођена је 28. априла 1956. године а свој таленат према музици открила је у родном Чајничу. За сам њен старт заслужан је брат Смаил. 

Пре него што је кренула у средњу школу са родитељима се преселила у Сарајево. Ханка је важила за једну од најлепших девојака у Сарајеву, због чега је током похађања средње трговачке школе нон-стоп била на мети удварача.

- Младост и тинејџерски дани период су када се буде љубав и прве емоције. Имала сам симпатије, а увек су ме привлачили фини и културни момци који су по нечему одударали од околине. У то време није било пристојно јавно испољавати емоције јер би нас обузимали стид и срамота. Било је доста момака који су покушавали да ме освоје и који су били заинтересовани за мене, али ја сам их избегавала јер сам се плашила љубави, знајући шта она са собом носи. Мој први момак био је заправо мој муж, с којим сам се у почетку само дружила- причала је Ханка и додала. 

- Мајка ми није дозвољавала да се задржавам дуго напољу, па смо се најчешће виђали на путу од куће до школе. Мурадиф је у периоду када смо се упознали био студент књижевности, а ја сам још била средњошколка. У самом старту је био веома учтив и имао је дивне манире. Често смо после школе ишли заједно на кафу и лимунаду, освајао ме је полако и дуго, па му је пошло за руком да се заљубим у њега - испричала је својевремено Ханка.

Ханка је упловила у брачне воде 1976. године са својим Мудафиром са којим је остовала продукцијску кућу.  Прва трагедија јој је била очева смрт, а остале две током порођаја. Она кје родила сина Мирзу и ћерку Минелу: 

- Имала сам веома тешке порођаје, а током оба сам због здравствених компликација доживела клиничку смрт. Тежи ми је био порођај са Мирзом када сам неколико минута била мртва, чега не волим да се присећам. Мајчинство сам доживела као природан след ствари у животу и увек сам себе сматрала првенствено женом и мајком, па тек онда уметницом. Музику сам сматрала делом себе, никада нисам обраћала посебну пажњу на каријеру нити сам се оптерећивала пословним успесима, већ ми је важније било да своју децу изведем на прави пут. Минела је увек била моја десна рука, велика помоћ, а поготово сам, док је била мала, могла сам да се ослоним на њу.