СРПСКИ МАТИЧАРИ: Већ на венчању знамо ко ће се развести

- После неколико година рада смо почели да размишљамо - ко су ти људи који склапају брак. Ко је одакле, из каквих средина, какви су им културолошки корени, породице, интересовање, друштвени статус, материјални... - откривају двојица матичара из Србије који желе да остану анонимни јер - посао тако налаже.

Један отишао у пензију, други је још активан, а деценијама су радили заједно у једној од централних београдских општина, "нагледали" се свачега и постали експерти за процену будућности бракова у чијим су склапањима били важни актери.

- И када смо почели да добијамо пресуде о разводу бракова, схватили смо да већина њих уопште не зна шта је заједнички живот. Нека им је и лепо неколико сати дневно, али шта ће сутра када се пробуде? Ко ће да оде куповину, ко да размести по стану, спреми ручак, баци ђубре, сипа бензин у аутомобил, плати рачуне у пошти... Ретко ко то пре брака рашчисти у својој глави. Све се сведе на тренутну привлачност. А ако се брак заснива на томе, онда не може да траје. То је једноставно хемијски процес - кажу.

BloombergAdria.com

Па тако су увели једноставно правило за ‘опкладу’, која то суштински није била, јер је "победник" имао само задовољство боље процене. У празну рубрику у колони у коју се уносе подаци младенаца графитном оловком су уписивали време за које мисле да ће се развести. Када би касније од суда добијали обавештење о разводу, видели би ко је био бољи прогнозер, гумицом брисали уписано и пенкалом уносили званичне податке. Наравно, нису то чинили за све парове које венчавају, већ за оне које одмах процене као "ризичне". А таквих није мало.

На питање колико су паровима који им делују нескладно давали времена до развода одговарају - од неколико месеци до две или три године. Нису то биле класичне опкладе, "већ чисто занимација да видимо колико смо упознали људе, да нам посао буде интересантније".

BloombergAdria.com

Према њиховој тврдњи, о браковима у Србији постоји много заблуда, јер је традиција њихових уговарања из интереса неупоредиво дужа од заједница „заснованих на љубави“. Оставимо ли по страни случајеве где су размирице међу паровима присутне још при уговарању датума венчања и других околности, што јасно указује шта ће следити, као тешко савладиве препреке наводе велике културолошке и образовне разлике, окружења у којем су одрастали, она у којем раде, друштвени статус породица и пријатеља, материјалне разлике...

- Ако је с једне стране типична грађанска породица, а с друге она која је тек стигла у град, то су два света која ће тешко да се усагласе јер су им породичне традиције и вредности потпуно различите. Како да се разумеју потомак који је тек стигао у Београд из неког малог места с брда и девојка одрасла у Војводини? Не тврдим да то никако не може да успе, али је потребан много већи труд. Сам однос према женама је у тим крајевима и данас другачији. Негде жене и деца још седе за одвојеним столом од мушкараца, а девојка која би требало то да разуме је трећа грађанска генерација! Не иде то нимало једноставно, пракса је показала да то у бројним случајевима не може да се превазиђе.

Уверени су да о себи размишљамо знатно боље него што на то реално имамо право, јер је највећи број нас који живимо у урбаној средини "углавном прва, евентуално друга генерација". Мало је те урбане традиције.

BloombergAdria.com

- Хајде да узмемо пример када обоје имају високи ниво образовања, да су у томе егал. Осим породица са обе стране, ту се појављује и окружење оба супружника. Док су се забављали, виђали су се с друштвом и с једне и с друге стране, упознавали се међусобно са старим пријатељима, са колегама с посла. Идеално је када су партнери из истоветног интелектуалног окружења, али то је у пракси ретко. Ако је, на пример, њено друштво вишег образовног нивоа, из интелектуалне породице, а он из слабијег, без обзира на то колико се лично усавршавао да би завршио школе, како да се уклопе? Он је мало или нимало путовао по свету, нема навику да одлази у биоскоп или у позориште, на концерте, а њено друштво је сасвим другачије, разговарају о путовањима, искуствима из света, утисцима са представа... О чему он да прича? Ови о Паризу, Венецији или Њујорку, а он о родном крају. Углавном ћути у таквом окружењу и с временом почиње да избегава друштво којем не припада. Опет, он је у својој средини главни ‘баја’ и гледаће да што више увуче жену у ту причу где се осећа важним. Наравно да ту настају проблеми који се често завршавају разлазом. Ретко успева брак када се лекарка уда за возача.

(Њузвик)