ЊУ ЗВАЛА "МАМА" Психолог о стању детета које је отац заточио

Како је истакао, девојчица је дошла са само 10 килограма на клинику, била је смештене у креветац за бебе, сада има интеракцију са особљем, а успела је и да направи неки корак. Приоритет свих је опоравак њеног општег стања, навео је Чобељић.

- Приоритет је њено физичко стање, које је значајно боље. У почетку је била на 30 одсто уноса хране и течности, у односу на 100 одсто, све остало је примала преко инфузије. Од гастроентеролога смо добили информацију да је сада значајно боље - каже писхолог Чобељић за "Прву" ТВ.

Девојчица говори јако тихо, чак је жену која је била са својим дететом са њом у соби назвала "мама".

Није постојала могућност кретања када је девојчица стигла у клинику, а свака надокнада хране морала је да иде постепено.

- Физички аспект, она је смештена у гастроентеролошко одељење у дечји креветац, јер код ње није постојала могућност ходања. Мишићне масе нема, али то ће ићи у добром смеру. У почетку надокнада хране морала је да иде постепено. Сваки претерани унос хране код ње је доводио до дијареје и повраћања. Она јесте прошла кроз трауматско искуство, кроз занемаривање, али она се чак навикла на такве услове. У психолошком смислу то је био потпуни шок. Како се постепено навикавала, оно што је за њу било најстресније то су били поподневни и вечерњи часови. Она је гладна тада, осећа потребу да јој неко помогне, а ми смо беспомоћни, јер би било какав унос хране за њу био катастрофалан, довео би само до погоршања. То су тренуци када би она плакала - исиче Чобељић.

Напредак у интеракцији са особљем

- У четвртак, петак сам јој објашњавао да не сме да узима храну, јер мора да јој се опорави стомачић. Јуче када сам дошао код ње, повећан јој је унос хране и онда је она само шапнула "опоравља се стомачић". То су за нас велики кораци. Најтеже је успоставити контакт, да дете има поверење, контакт се успоставља игром и оног момента када се јави осмех, значи да је контакт успостављен - каже Чобељић.

Приоритет њено физичко стање

- Приротет је њено органско, физичко стање. Месец, месец и по дана је неопходно да се опорави у смислу гастроенеролошког опоравка. Када се стекну могућности онда иде и физијатријски опоравак. Што се тиче психолошког аспекта је да се трудимо да ова средина за њу буде предвидива, позитивна, стимулишућа да не доживи као трауму. Дете се адаптирало на услове које је имало код куће и свака промена за њу је нека врста шока, оно није знало за друго. Неопходно је пратити у што већој мери и препознавати дететове потребе - каже Чобељић.

За чланове породице није питала, навео је психолог.

- Није питала за чланове породице. Она је маму дечака, која је била у соби са њом звала мама. То указује на потребу за негом и блискошћу. Ми морамо да будемо оптимисти. Њен опоравак зависи од индивидуалне предиспозиције, са једне стране. Ово су искуства која ће негативно утицати. Јако тешко је проценити на ком интелектуалном нивоу се дете налази, можемо да кажемо да ће вероватно постојати одређене последице, али на нама је да будемо сада и овде, да видимо које су њене потребе сада. Морамо да будемо оптимисти, али умерени - каже Чобељић.

Уз помоћ васпитачице девојчица је изашла и на терасу, а успела је да прекопира и своје име, које је васпитачица написала на бојанци.

- Евидентан је напредак. У недељу је била на тераси, бојила је ускршње јаје са васпитачицом. Она је написала њено име, а девојчица је успела да прецрта своје име. Она полако прихвата одређене особе. Већ нас препознаје и реагује. Најбитније је да буде константна средина. Ми смо само привремена станица са идејом да се она опорави. Следећа станица би било прихватилиште, јер је она одатле дошла код нас. Тимски рад и да будемо колегијални, ово је специфична ситуација и фокус је на њеним снагама, а не на слабости. Имала је 10 килограма. Срећом, тај аспект иде на боље. У почетку је имала једва снаге да се држи, а у недељу је већ могла да направи неки корак уз помоћ особља. Опоравак иде у правом смеру. Ми се трудимо да поред тих страшних ствари, то не буде приоритет, већ да гледамо њу као особу са својим потребама и да се усмеримо на напредак - каже психолог.

Још увек се не може рећи на ком је интелектуалном нивоу девојчица, али је неопходно фокусирати се на њене јаче стране, навео је Вукашин Чобељић.

- Неопходно је да се навикне на новонастале околности. Полако ће се процењивати на ком је она нивоу. У односу на то када је дошла дете разуме, интеракција постоји. Једносмерна је интеракција, одговара код особа које су од поверења да ће постојати одређене последице. Не треба да гледамо детерминистички то, треба дати све од себе да се те ствари надокнаде. Колики је ниво њеног разумевања ми ћемо видети - истиче психолог Чобељић.

Он је закључио да у овим околностима ствари иду на боље, а како ће бити, треба ићи корак по корак.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".