Извор:Фото: Д.Дозет/Илустрација
МАНАСТИР У СРБИЈИ СТРАДАО ОД УСТАША: Бацали и мошти светаца
05.04.2023.
21:25
ИНИЦИЈАТИВОМ и благословом Његовог преосвештенства Епископа сремског господина Василија и труд и истрајност игумана Арсенија Матића, манастир Бешеново се, поново, издиже ка небесима изнад Свете Фрушке горе. Ова светиња крије бурну и тешку прошлост али и поред свега опстаје.
Манастир Бешеново је, према предању, с краја 13. века, на јужним падинама Фрушке горе, уз поток који данас носи назив Чикош, основао сремски краљ Драгутин Немањић (1253 - 1316).
Посветио га је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, заштитницима његове племените владарске лозе. На зиду манаститирске цркве је, наиме, пронађен запис да је она осликана још 1476. године. Знатно опширније, о манастиру Бешеново говори се у најстаријем турском попису Срема који датира из 1546. године.
Мада су Свети архангели Михаило и Гаврило слава манастира Бешеново, значајно место у његовој историји имају и Свети Кирик и Јулита.
Реч је о сину и мајци који су, у време римског цара Диоклецијана, за веру хришћанску, пострадали 304. године, у грчком граду Иконији. Један део њихових моштију је стигао у Бешеново и ту дуго чуван.
Турци су манастир спалили, заједно са Крушедолом и Великом Реметом, након битке на брду Визирац поврх Петроварадина 1716. године.
Када се, почетком априла 1941. распала Краљевина Југославија, а усташке хорде почелe своји крвави пир и по Срему који је ушао у састав Павелићеве НДХ, монаси из Врдника и Јаска су, не би ли их спасили од зликоваца, из тих двају манастира, у скрајнуто Бешеново, пренели мошти светих Кнеза Лазара, Цара Уроша и Стефана Штиљановића.
У томе су успели само делимично. Усташе су, 1942. године, опљачкале манастирску ризницу, укључујући и кивоте трију светитеља и све драгоцености које су биле у њима. Све је однето у Загреб, а саме мошти напросто истресене из кивота и разбацане по манастиру. Спасао их је професор Радослав Грујић успевши да их, уз помоћ Немаца који су и сами били запрепашћени хрватским дивљаштвом, пребаци у Саборну цркву у Београду.
Мада тешко похарано, и без братије (све монахе фрушкогорских манастира који нису успели да стигну преко Саве и Дунава усташе су похапсиле и послале у своје логоре смрти) Бешеново је усправно стајало до 4. маја 1944. Пошто су, претходно, сремски партизани у њему сместили свој штаб, на захтев усташког главног стожера из Загреба Немци су га, тог дана, авионским бомбама практично сравнили са земљом.