Извор:Фото: Профимедиа

ЗАПАЊУЈУЋИ БРОЈ: Валентина је родила највише деце на свету

Извор: Нпортал

17.04.2023.

13:32

ФЕОДОР Василиј живео је у првој половини 18. века, а са Валентином Васиљевом стао је на луди камен, не слутећи да ће се уписати у Гинисову књигу рекорда!

Будући да је ова дама изнела 27 трудноћа за 75 година живота, на свет је укупно донела 69 деце -16 пари близанаца, седам тројки и четири четворке. Поставила је рекорд у броју малишана рођених од једне мајке који до данас нико није надмашио.

Валентина је живела за време Руског царста, а тадашње феудално друштво ју је ставило у позицију кмета, те се суочавала са суровим условима, радећи тешке сеоске послове.

Провела је чак 18 година у другом стању. Двоје близанаца су преминули у детињству, а ова храбра жена је бринула о преостали 67 наследника. Њихова имена нису сачувана због нетачне породичне евиденције, која је у међувремену и изгубљена.

Љубав са Фјодором, упркос чињеници да су имали толико заједничке деце, није успела. А Василијев је убрзо поново упловио у брачне воде, те је са другом женом добио шест парова близанаца и два пута тројке. Људи често не могу да поверују да је овом Русу пошло за руком да током живота добије 87 биолошке деце.

У издању "The Gentleman's Magazine" појавио се први извештај о наследницима Васиљева 1783. године. Мада, иако су многи доводили у питање његову веродостојност, све сумње су биле неоправдане, јер су документи стигли директно од енглеског трговца у Санкт Петербургу његовим рођацима у Енглеској.

Други извори су остали скептични у погледу аутентичности ових тврдњи. Многи други критичари су довели у питање тврдње засноване на недостатку модерне науке у 17. веку, што би било којој жени невероватно тешко да роди толико деце. Гинисова књига светских рекорда, међутим, наставља да брани рекорд, наводећи да постоји могућност да је жена можда имала хипер овулацију у једном циклусу или да је имала ретку способност да ослободи више јајних ћелија.

Са друге стране, извештаји су потврђени у коментару Ивана Никича Болтина из 1788. и поново 1834. у књизи Александра Павловича Башутског.