КРВАВЕ КОШУЉЕ НА КУЋИ: Има ли крвне освете у Србији?

Рођаци, пријатељи и познаници убица након што су њихови најближи извршили стравичне злочине неретко су се жалили како страхују за свој живот, а децу су, према њиховим речима, морали да склањају на безбедно. Криминолог Добривоје Радовановић објашњава да се последње истраживање крвне освете у Србији радило 70-их година и да је тада констатовано да је у Србији она скоро потпуно ишчезла, али да у Црној Гори постоје трагови који ће временом ишчезнути.

- То је била вероватно тачна прогноза, али сада ми се чини да неки типови убиства који су део организованог криминала имају елементе крвне освете. Скоро сам сасвим сигуран да ту има елемента крвне освете. На пример, када у организованом криминалу неко отме паре, они убију ту особу, није им циљ да убију целу родбину. Међутим, код ових кланова је дошло до скоро елиминисања целих породица - објаснио је Радовановић.

Радовановић међутим сматра да то и даље постоји и да се делови "преливају" у Србију на начин што ти људи побегну у Србију или што живе овде.

- Срби и Црногорци се мешају и родбински, али и животно. Нужно је да се самим тим трагови крвне освете у Црној Гори преносе код нас - рекао је Радовановић.

Према његовим речима, крвна освета никада није имала у Србији обичајно право као што то има у Црној Гори где постоји низ правила.

- Једно од правила јесте да се елиминише прва мушка глава, најстарија у породици. Изузетак се прави ако је идентификован убица породице, али и ако нема других чланова ликвидира се први члан породице који је мушкарац а који је навршио 18 година и више. Такође, правило је да нема престајања док се не убије супротни члан - објаснио је он.

Радовановић наводи да је међу правилима и то да крваве кошуље стоје на зидовима породице која је имала жртву све док мала мушка деца не порасту.

- По правилу елиминише се најспособнији члан породице - објаснио је он.

Највеће крвне освете

Никола Бојовић, рођени брат Луке Бојовића, убијен је 29. априла 2013. године у Улици царице Милице у Београду. На њега је тада испаљено најмање 20 метака из аутоматског оружја, обилазећи круг око њега. Никола је пао, а убица је наставио да пуца у њега док је лежао на земљи. Апелациони суд у Београду осудио је 2020. године на 30 година затвора Милоша Делибашића као организатора криминалне групе чији су припадници убили Бојовића. Остали припадници осуђени су на казне од 17 до 35 година. Николино убиство сматра се наставком крвавог сукоба породице Бојовић и Шарановић у којем је страдало десетине људи.

- Бојовић није убијен џабе, у питању је била крвна освета! Убијен је због Брана Шарановића - рекао је сведок и тако потврдио оно што се годинама уназад спомињало као мотив убиства Николе Бојовића, који, за разлику од свог брата, није био из криминалног света.

- Рат Бојовића и Шарановића трајао је читаву деценију, а све је почело отмицом кума породице Шарановић 2009, који је последњи пут виђен како улази у ауто Луке Ђуровића, најближег сарадника Луке Бојовића. После тога десиле су се бројне ликвидације, јер су Шарановићи наводно сматрали да је Лука Бојовић одговоран за нестанак њиховог кума - рекао је он.

Породица Вукотић?

Веселин Веско Вукотић (57) ликвидиран је средином априла 2019. године испред своје куће у Котору, а он је био отац Јовице и Игора Вукотића који су важили за вође шкаљарског клана. На њега је тада нападач испалио неколико хитаца и побегао.

Ово убиство везује се за крвну освету, а Вукотић је наводно жртва рата кланова који бесни на подручју Балкана од 2014. године а у којем је живот изгубило најмање 50 особа.

Убио га због убиства сина

Никола Шћепановић (56) из Куршумлије убио је пре десет година Зорана Милановића (49). Убиство се догодило 17. јула 2013. године испред куће Милановића у којој је Зоран држао и кафану. Никола је у њега испалио девет хитаца из пиштоља, а затим отишао у полицију и предао се. То је била Николина крвна освета, јер је две године раније Зоранова ћерка Маја убила његовог сина Ненада.

Она је после свађе у кафани отишла до његове куће, ушла му у собу, а пошто су били блиски знала је где стоји пиштољ, узела га је и убила Ненада. Правоснажном пресудом Маја је осуђена на девет година затвора.

Крвна освета за прегаженог сина

Драган Будак (24) из Сакула убијен је средином маја 2016. године око 12.30 у Улици Максима Горког у самом центру Панчева, само неколико минута после завршетка суђења у панчевачком суду где је одговарао за саобраћајну несрећу у којој је погинуо син Драгољуба Куручког (67) из Идвора.

Куручки је пратио Будака по изласку из зграде суда, ишао је за њим до паркинга, сачекао је да откључа врата и уђе у возило. У моменту када је Будак кренуо да се укључи у саобраћај, Куручки је пришао његовом возилу, уперио пиштољ Бидаку у главу и испалио један хитац у главу. Будак је на месту оставо мртав, а Куручки је побегао. Он се међутим, сат времена касније предао полицији.

34 године чекао на крвну освету

У центру Бујановца средином априла 2012. године хицима из пиштоља убијен је Бекташи И. (53) из села Несалце, а на њега је пуцао Имер Љ. (64). Убица је после испаљених метака остао на лицу места и сачекао полицију. Према тврдњама познаника, Бекташи И. је 1978.године убио брата и брата од стрица Имера Љ. а његовог оца тешко ранио после чега је побегао на Косово и тамо живео. Имер је међутим, живео и радио у Швајцарској, а кобног дана је дошао у завичај где је случајно срео Бекташија. Потом је у жељи да му се освети након 34 године испалио неколико хитаца у њега.

(Блиц)

BONUS VIDEO: