ТРИ БРАТА СТРЕПЕ ОД КРВНЕ ОСВЕТЕ: Никада нису изашли из куће

Да крвна освета није ствар прошлости ни у 21. веку доказује прича која се у медијима појавила пре 10 година, а тицала се албанске браће који су били жртве.

Тада је свет обишла прича о троје абанске деце из села Бардхај, око 100 километара удаљеног од престонице Тиране. Зефи (тада је имао 12), Марсел (тада 7) и Марселo (тада 9), од рођења никада нису изашла из куће, из страха да ће бити убијени у крвној освети, писао је Блиц. Учитељица је неколико пута недељно долазила у кућу да им одржи наставу.

Десет година касније, у медијима нема извештаја о томе како изгледа живот, сада већ одраслих младића и девојке. Али, то нас враћа на ову тему, која живи пуним плућима у крајевима попут Албаније.

Ова браћа тада су била само троје од око 900 албанске деце која читавог живота морају да се крију због старог албанског обичајног права, познатог као - "канун".

Средњевековни обичај "канун" породици убијене особе даје право на крвну освету, односно допушта да некажњено убије убицу или било којег мушког члана његове породице, што се често наставља све док се међу собом не побију сви мушки чланови обе породице. https://www.youtube.com/watch?v=MwoYYoxxHBc

Иако "канун" формално забрањује убијање жена, деце и стараца, то се у пракси често није поштовало, нарочито када су у питању мушка деца па су понекад и читаве породице осуђене на кућни притвор.

Под комунистичном влашћу овај обичај је био практично искорењен, али са повратком демократије вратио се и он.

Крвна освета је двехиљадитих толико "живела", да је албанско министарство просвете организовало учитеље коју су ову децу посећивали три пута недељно и држали им часове како би деца добила барем основно образовање.

И светски медији писали су о овом феномену.

"Живот ми је угрожен због оног што је учинио мој отац"

Но, ово није једина прича која је завршила у медијима. Неколико година касније снимљена је репортажа о момку који је у заточеништву због греха свог оца.

- Мој отац је убио човека током туче на послу. Од тада не излазим из куће јер ми је животу у опасности - испричао је Ахмет за медије, који је тада имао 18. година.

У видео репортажи он описује како робија у кући свог деде, а само је један од 800 деце у земљи која су живела исту судбину.

(Блиц)