ПОСЛЕ 16 ЛЕТА ИСТИНА О ЕВРОСОНГУ Најстрашнија 3 мин у животу

Иако је Марија Шерифовић тријумфовала пре чак 16 лета, сваке године пред музичко такмичење које се одржава у мају публика радо евоцира успомене и врати се у давну 2007.

Ипак, мало ко зна шта је Шерифовићева својевремено проживљавала иза кулиса велике сцене у Финској.

- Што се тиче саме победе и тренутка када ја постајем свесна да постоји опција да победим, то је било после првог полуфинала. Погледала сам снимак преко тридесет пута! Искрено, ја сам мислила да ћу да умрем у том полуфиналу. Тренутак у коме останеш сам на оним степеницама…..Наместе ти микрофоне, слушалице и доведу те испред бине, али када останеш сам на тим степеницама, не знам који је израз адекватан да га употребим, то су најстрашнија три минута у мом животу, јер ти мораш да стојиш ту док пева овај претходни - испричала је Мара својевремено присећајући се тренутка изласка на сцену у Финској.

BloombergAdria.com

- То је толико страшно, мислим страшно је ако нећеш да се обрукаш, ако ти је свеједно није важно. Мени су се у моменту осушила уста, повраћало ми се, била сам жедна, ишло ми се у тоалет, ја сам мислила да ћу да умрем у том полуфиналу. Мислила сам само Боже шта ако нешто промашим, згазиће ме. Где ћу онда, да се вратим кући не могу, да кажем да сам поломила ногу, не могу.

Чини се да јој је један тренутак трајао као вечност, а и дан данас се сваког детаља добро сећа. Ипак када се латила микрофона трема и страх су потпуно нестали.

- Стајала сам на тим степеницама и чекала, ја овако мала сам се још смањила на метар и десет. Ништа, долази тренутак када мораш да изађеш и схваташ да ти нема спаса. Тај ход до бине је био тежак, е онда када сам заузела позицију решетање је могло да почне - испричала је Маријау емисији „Из профила“.

BloombergAdria.com

Упркос свему што је тада проживела Мара тај период памти и као један од најлепших те је препричала и смешне ситуације које су јој остале урезане у сећању.

- У финалу ми је било сасвим свеједно, чак сам нешто била и полупијана. Пили смо неко бело вино, ја у неким јапанкама, у некој тренерци ходам по оној дворани, шалим се са људима. Кажу ми да се спремим, мене је болело уво. Заправо колику сам ја трему имала у полуфиналу, они су тродупло већу имали у финалу - са осмехом је испричала чланица жирија „Звезда Гранда“.

(Гранд)