БИЗАРНА СИТУАЦИЈИ Београђанин наследио 3.000, а платио 9.000
25.04.2023.
13:14
ДА трошкови оставинског поступка могу три пута да премаше оно што је иза покојника остало, показује случај П.В. из Београда, коме је преминула мајка, иза које није остала никаква имовина, сем 3.000 динара припадајуће пензије за неколико дана тог месеца, до тренутка смрти.
П. В. је једног дана затекао у сандучету позив да се јави јавном бележнику ради оставинске расправе. На расправи је констатовано да мајка нема непокретности на своје име, већ само то мало новца, на шта је син рекао да би новац требало да остане оцу. После десет дана поново је отишао код нотара, где је добио решење да плати 8.820 динара: за сачињавање смртовнице 3.600 динара, за спровођење оставинског поступка 3.600 динара и за материјалне трошкове 1.200 динара.
- Платио сам трошкове, али мислим да су бесмислени и да је оваквом тарифом прекршено основно правно начело да нико не би требало да трпи штету код наслеђивања - каже П. В. за "Новости".
У Јавнобележничкој комори објашњавају да се оставински поступци воде за непокретну имовину оставиоца, а суд их не покреће иза лица која имају само покретну имовину, осим ако наследници поднесу захтев за расправљање заоставштине. Наиме, Закон о ванпарничном поступку, кажу, прописује да суд обуставља расправљање заоставштине "ако је умрли оставио само покретну имовину, а ниједно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе расправа".
- Када наследник поднесе захтев за покретање поступка, јавни бележници су дужни да примењују Јавнобележничку тарифу као повереници суда у поступку за расправљање заоставштине - кажу у ЈБК. - За састављање смртовнице, која представља попис наследника и имовине оставиоца, бележник је дужан да наплати 3.600 динара, што је 20 јавнобележничких бодова, независно од вредности имовине оставиоца. Вредност бода није мењана од 2014.
Основица за обрачун награде бележнику је вредност заоставштине. За 3.000 динара наслеђа, основица је најнижа и "вреди" 20 бодова плус ПДВ, што опет износи 3.600 динара. То је износ који се плаћа на вредност заоставштине до 150.000 динара.
- Од Јавнобележничке тарифе не може се одступати, осим у изузетним околностима, када су наследници у веома тешком материјалном положају - кажу у Комори.
П. В. истиче да они нису поднели захтев да се одржи оставинска расправа, а од 3.000 динара мајчине пензије нису одустали само зато што "се нису снашли у тренутку жалости, и није им пала на памет та опција". Додаје још да би јавни бележници требало да имају обавезу да наведу странкама ту могућност и да им благовремено предоче трошкове.
У буџет 60 одсто
Од свих награда које јавни бележници наплате од странака, више од 60 одсто одлази у државни буџет - кажу у ЈБК.
- ПДВ је 20 одсто, 30 одсто је допринос за унапређење положаја запослених у правосуђу, 10 одсто је порез на добит и 15 одсто порез на доходак.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".