СЛОБА РАДАНОВИЋ: Научио сам да је грех говорити о милосрђу

У великом првомајском интервјуу за „Вечерње Новости“ певач прича како се „бори“ са пеленама и осталим родитељским обавезама, шта за њега представља Косово и Метохија где је недавно крстио дете, као и у каквим је односима са Светланом Цецом Ражнатовић која чека још једно унуче после вести о Анастасијиној трудноћи.

- Дамјан је татина слика, на мене личи. Савршено се осећам и из дана у дан је све лепше. Да сам знао да је овако, можда бих и раније правио дете. Ипак, мислим да је син дошао у правом моменту, када сам остварио потпуну зрелост. Обављам све што могу око њега. Мењам пелене, радим готово све послове око клинца и ништа ми није тешко – ни да се будим, ни да га перем. Заиста уживамо супруга Јелена и ја у дружењу с њим - започиње Радановић разговор за „Вечерње Новости“.

Како успевате да уклопите приватне и пословне обавезе? Могу ли да се договоре „Слоба тата“ и „Слоба певач“?

- Тешко ми је да радим у овом тренутку и једва чекам да се вратим кући са наступа. Волео бих да што више времена проводим са Дамјаном, поготово док је овако мали, после кад одрасте биће ми жао. Од првог трена сам се буквално заљубио у то дете, у мени су се пробудиле емоције за које нисам ни знао да их имам. Свакоме бих то пожелео – започиње Радановић разговор за „Вечерње новости“.

Познати сте по хуманитарном раду, нарочито када су акције за децу са Косова и Метохије. Шта за вас представља Космет и зашто сте одлучили да свог наследника крстите тамо?

- Научио сам да је грех говорити о милосрђу. Сви треба да се трудимо да будемо што бољи људи, да помажемо кад год можемо и да обавезно о томе ћутимо. Манастир Светих врача Козме и Дамјана у Зочишту је једно од мојих омиљених места. По том манастиру смо сину и дали име па смо га тамо и крстили.

Да ли ће бити нових песама, радите ли нешто на том плану?

- Радим на новим песмама већ дуго. Тешко је наћи добре песме. Не желим да разочарам публику и из тог разлога сам пролонгирао издавање албума. Сада смо при крају и верујем да је овај албум бољи од предходног. Схватио сам временом да је након сваке добре песме одговорност све већа. Можда је најлакше било издати први албум. Сваки следећи требало би да буде бољи од предходног.

Да ли у вашим песмама има аутобиографских момената?

- Не доживљавам музику и текстове на тај начин, певам оно што ми се свиђа и што мислим да публика очекује од мене. Свакако да у већини песама, и мојих и туђих, постоје делови у којима могу да се пронађем, то је заправо и поента музике. Али, да би нумера била аутобиграфска требало би да је сам напишем. Песма "Стари" је једина до сада која прича моју животну причу, о мом покојном оцу, и аутор сам тог текста.

Цеца вас је од почетка каријере подржала, још док вас је запазила у „Пинковим Звездама“ и није тајна да сте у добрим односима. И у њеној породици су стигле принове, недавно је Вељко Ражнатовић добио сина, а певачица чека и треће унуче пошто је Анастасија у другом стању.

- Желим им сву срећу овог света. Цеца је једна од ретких јавних личности која је увек говорила лепо о мени, није мењала мишљење ни када се у мом животу свашта дешавало. Њена подршка ми једнако значи и данас. Имам веома високо мишљење о Цеци и целој њеној породици, певао сам и на Вељковој прослави недавно. Био сам млад и нисам имао велико искуство у певању када сам се пријавио у такмичење "Пинкове Звезде", у том моменту свака подршка и лепа реч утицала је на моје самопоуздање. А, ја сам тај ветар у леђа добијао он наше највеће звезде. Чак ме је 2015. позвала на концерт као специјалног госта. Не бих ништа променио у мојој каријери, сматрам да су све одлуке биле исправне и да сам управо због свих тих сплетова околности данас овде где јесам.

Шта за вас представља празник рада? Како сте га проводили у детињству и како сада изгледа овај дан у вашем дому?

- Први мај ме уопште не интересује. Не придајем никакав значај том празнику.

На Евросонг само са песмом „Момче са Косова“

За десетак дана у Ливерпулу почиње 67. по реду „Песма Евровизије“ (од 9. до 13. маја), а Слоба Радановић нема намеру да је гледа. Како каже, не интересује га догађај који је заправо политичи, а не музички како се представља.

- Заиста ме не занима то такмичење. Можда бих пре 10-15 година и прихватио да идем на Евросонг, али данас је то потпуно извитоперена манифестација. Сада бих на Евровизију могао да одем само са песмом „Момче са Косова“ (Ја сам рођен тамо доле) која говори о нашој јужној покрајини. Једино такве песме они заслужују, пошто су почели да промовишу све што не треба да се промовише. То је постало обично ругло од такмичења, част изузецима. Политика на Евровизији одавно води главну реч, то није музичко надметање – јасан је Радановић.