КОМШИЈА ОТКРИО ЊЕГОВЕ РЕЧИ Џонић целу ноћ бдео над ковчезима

Џонић је према речима очевидаца, који су били присутни, био прилично смирен, али "неприродно блед" до те мере да га је један комшија из села питао што има „мртвачко бледило“. На све то Џонић је пристуне додатно шокирао питањем: "Шта би радили да их неко оптужи за овакво убиство, а они то нису учинили".

- Те вечери када су тела Горана, Гордане и Лидије довезена из капеле, дан уочи сахране, 6. октобра, Џонић је био присутан. Када смо отишли свеће да запалимо, и тамо сам га и видео са комшијама, било је пуно народа. Он је седео на клупи, и ја седох поред њега, запалих цигару и рекох му: "Види бре шта се направи, Џонићу!" Целе ноћи седео је крај ковчега. Никакву реакцију није имао, понашао се готово нормално. Само што је био много блед. Ја му рекох: "Добио си мртвачку боју неку, шта ти је? Никад те нисам видео у животу да си толико блед, шта се дешава са тобом?" Сви знају има повишен шећер, рекох му "иди кући мери шећер". И да не поверујеш шта је он рекао: „Замисли, да те нападне неко, да те оптужи за ово убиство, а ти то ниси учинио“ - прича један комшија из села.

- Ђокићева мајка Стојанка, устала је око 4 сата иза поноћи. Шојка, како јој је надимак, почела је да плаче, а он је остао још једно пет, 10 минута и отишао је кући. Ми смо га све време терали да иде кући јер је био много блед, али је тек тада отишао - каже други мештанин Моравца.

Мештани сведоче и да је Џонић и сутрадан на дан сахране, понављао исту реченицу.

- Мени је рекао: „И шта мислиш, сад те тако оптуже да си починио овакво убиство, а ти ниси починио убиство, шта би радио?“. Ја му рекох: "знам да сам чист пред Богом, а ко је то урадио, то ће да се утврди, могу да ме оптуже колико хоће, што да ме буде страх ако нисам то учинио". Тако сам му рекао. А он је наставио: „ко шиша комшије, али ту породицу како ћеш да погледаш у очи“. Ја сам му поново рекао: "ако знам да сам чист пред Богом и да нисам то урадио, нема шта да ме буде срамота." И тако смо завршили разговор - сведочи мештанин Моравца.

Џонић је присуствовао и опелу у кући Ђокића и сахрани, али се трудио добро да га објективи фотоапарата и камера не ухвате. Пред присутнима је плакао, чупао косу и питао се: „ко је могао овако нешто да учини?“

Ђокићи су нестали у ноћи између 26. и 27. септембра када су из куће Горанове мајке кренули ка Алексинцу. Њихов нестанак породица је пријавила 28. септембр, а полиција је спаљена тела пронашла 2. октобра у атару Моравца. Горан Џонић је ухапшен након што је у воћњаку његовог сина Стефана који је био одсутан послом, пронађено око 43.000 евра које су биле закопане у воћњаку, а мањи део сакривен у усисивачу у кући.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".