ОТАЦ ЈЕ ДОЧЕКАО СА ПУШКОМ: Зорица о животном бродолому

Зорица је у животу имала низ бурних ситуација и о њима прича често у јавности: 

- Рођена сам и одрасла у мом лепом Тубићу код Косјерића. Било је стотинак људи тад, много деце... Па само у мојој кући је било петоро - три брата, сестра и ја. Сећам се како смо за Божић устајали у три ујутро и одлазили у цркву да се помолимо Богу, а снег до колена... Нико у селу није имао кола. Тешко, али лепо време... Ево, насмешим се кад се тога сетим - започела је своју исповест Зорица:

- Дете ко дете, немирно... Мајка ме је тукла прутом од врбе, па кад се обмота око мене ко змија, очи су ми искакале! Тата је био духовит и дипломата. Ја сам на оца и физички и ментално, али сам на маму вредна и борац. Мајка је носила велики терет. Била је, што се каже, стуб породице. Нас укупно једанаесторо у кући, а све је на њој.

Када се развела, отац није желео да прихвати њен развод и приредио јој је врло непријатан дочек: 

- Кад сам се развела, вратила сам се код мојих. Сећам се како ме је отац сачекао с двоцевком пушком, јер у то време је била срамота да се разведеш. Ал' некако су то превазишли, помогли су ми, али је, нажалост, Дејан тада припао оцу. Из социјалног су се гледале све ситнице, и где радиш, и где живиш, и с ким и како, па је дете припало оцу...

Певачица се суочила са још једним болом после развода: 

- С њим сам носила близанце, али сам једно дете изгубила... Један плод је био мањи и отишао је... Пет месеци сам мировала у кревету само да бих изгурала плод. Илија се родио с два килограма, а сад је људина. Али то није једина мука. Као мали, са четири-пет месеци, имао је операцију. То сам тешко поднела. И таман кад је све прошло, када смо се стабилизовали, ти ме као отац и муж превариш. Тај осећај горчине у стомаку, бес и љутњу не могу да ти опишем...