Зашто се каже "Касно Марко на Косово стиже"?

Већ почетком 14. века Турци су постали претња за цео Балкан.

И у Косовском боју 1389. године им се супротставила једино српска војска. Већ у следећем веку они постају велика претња  за велику мађарску краљевину.

Тада је мађарске битке водио чувени Сибињанин Јанко (Хуњади).

Како би зауставио продор Турака,  Сибињанин Јанко се одлучио да битку са Турцима води на Косову.

1448. године се десио други Косовски бој у коме је Турска војска однела велику победу, а Јанко се са својом војском вратио у своје краљевство.

У овом походу није учествовао српски деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456), иако се битка водила на де фацто његовој територији. Он је, као и 1444. године, проценио да је Османско царство сувише јако и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу деспотовине Србије понашао као да се налази на непријатељској територији.

Као последицу таквог понашања деспот Ђурађ га је заробио приликом повлачења са Косова а од Мађара је затражио велики откуп на име учињене штете коју су причиниле Хуњадијеве снаге. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 дуката са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва, пише википедија.

Да су се раније придружили српским војсковођама, Турци би још 1389. године заувек отишли са Балкана.

Зато је у тим народним предањима настала изрека: "Касно Јанко на Косово стиже". Временом је Јанко замењен са Марком, па настаје изрека коју и данас користимо.

За њега се везује у српској народној традицији и изрека: „Страдао као Јанко на Косову“, која се односи на тежак пораз који су Османлије нанеле Хуњадијевим снагама.

О Хуњадијевом заточеништву у смедеревској тамници деспота Ђурђа говори народна песма Орао се вијаше над градом Смедеревом.