Извор:Фото: АТА имагес

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА ПЕТЕРНЕК: Сви су мислили да је словеначко

Извор: Нпортал

06.05.2023.

21:50

ВОДИТЕЉКА Тања Петернек Алексић једном приликом у програму уживо је открила порекло презимена.

Водитељка од дана рођења није мењала адресу становања. Иако су се државе "раздвојиле", она живи у бакиној кући и даље: 

-Цело моје детињство било је идилично, а занимљиво је што и данас живим у истој кући у коју су ме донели из породилишта у мају 1965. Променила су се имена држава, али не и адреса. То је кућа моје баке, грађена почетком прошлог века, а моја најранија сећања везана су за двориште у тој башти, на један јасмин огроман као дрво трешње и његов мирис због којег и данас волим парфеме с јасмином. Волим их јер миришу на дом.- изјавила је Тања и наставила причу о детињству и одрастању: 

-Иако је моја улица слепа, због калдрме је санкање у њој било незгодно, док је суседна Крижанићева била највеће санкалиште у старом делу Београда. Када сам кренула у школу "Милош Матијевић Мрша", која се налазила на њеном дну, зими бих села на торбу и спуштала се до улаза. То архаично звучи свима који данас децу изводе у паркове смештене између солитера. Тек кад то кажем, разумем моју очајничку борбу да, упркос разним зградама које су као споменици корупцији никле ту на Звездари, одржим моју башту, која данас има два мала жбуна јасмина и то осећање да је дом, како је говорио Драган Бабић у мојој емисији, кућа на земљи.

BloombergAdria.com

 

Водитељка се дотакла и највеће туге у њеној породици: 

-Бака је прво родила сина Бату, који је због урођене срчане мане преминуо пре него што је напунио пет година. Мамино детињство и бакину младост обележила је и болест мог деде Јована. Био је од оних поштених комуниста који је са Давидом Пајићем Даком дуго био у заробљеништву, што им је оштетило здравље и срце, а преминуо је када је мама имала велику матуру. Остала је сама с баком. Туговале су и тешко живеле, али су биле упућене једна на другу. Бака је касније говорила да само паркет који је иструлио испод машине за шивење зна колико је плакала. Мама је отишла прошле године, али је увек говорила да жали што јој није поживео брат и што није имала неког у животу с ким би поделила срећу што је моја породица оваква. Чврсто верујем да су сад негде заједно.

-Када се појавила на екранима, велико интересовање изазвало је њено презиме:

-Моје девојачко презиме Петернек изазивало је увек велико занимање, нарочито деведесетих, када се Словенија отцепила, јер су сви мислили да је словеначко. Имала сам неку гледатељку која се стално јављала на Трећи канал и представљала као функционерка, а функција јој је била председница кућног савета неке зграде, и много ју је нервирало што је једна Словенка на телевизији. То је било недељу дана пре моје свадбе, када сам добила и презиме на "ић".

Порекло презимена открила је сасвим случајно у емисији: 

-Недељу дана раније гост ми је био Лоша из Плавог оркестра, и био је збуњен јер сам на крају емисије позвала гледаоце да се јављају на наш број телефона 600-842 и кажу да ли њима смета неко чије презиме звучи словеначки. Недељу дана касније гост ми је био Лазански. Саопштила сам скор истраживања: "Више је било оних којима не смета, а моје је да вам кажем да је презиме заправо чешко." Тако се завршило то пребројавање крвних зрнаца у живом програму.

BloombergAdria.com

 

Када је била мала, изашла је на једној страни књиге, а то као да је био предзнак да ће се бавити новинарством:

-Пре поласка у основну школу осванула сам на насловној страни књиге "Моје дете биће добар ђак", и то као да ме је предодредило. И била сам одличан ђак и у гимназији, па сам и дипломирала раније. Пошто сам у школу кренула са шест година и три месеца, мама је сматрала да морам да будем заштићена неким коктелом витамина. Дали су ми гамаглобулин за јачање, али мрднула сам се када сам примала инјекцију и нога ми се укочила.- рекла је водитељка и додала:

-У школу сам кренула мања од остале деце, с великом црвеном торбом, коју је мама набавила неким мукама из Немачке, с мачјим очима које светле, низ ону велику низбрдицу и једва ходала од бола на месту убода. Дочекала ме је најчаробнија жена на свету, моја учитељица Вера Вишковић. Била је тада већ пред пензијом, а говорила је да ћемо слово в да научимо тако што је она дебељушна као писано слово в. Била је толико дивна и нежна. Касније сам је сретала на Цветковој пијаци јер је живела у крају. Умрла је у озбиљним годинама, мада су све године преране када су људи дивни. Дошла сам јој на сахрану и толико плакала да су ми прилазили људи да изјаве саучешће мислећи да ми је бака.

(Курир)