НЕЗАПАМЋЕН ЗЛОЧИН НАТО-А: Касетне бомбе на цивиле у Нишу

Касетним бомбама засут је центар града - Универзитет, пијаца, аутобуска станица, Клинички центар. Највише Нишлија, међу којима и Љиљана Спасић (26) у 7. месецу трудноће, страдало је у Шуматовачкој улици.

НАТО бомбардери су тог дана у 11.20 часова избацили први пут товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пијаце и Клиничког центра. У Шуматовачкој и околним улицама, пролазници су страдали на тротоарима а указивање помоћи И збрињавање је било отежано јер је у исто време гађана и околина Клиничког центра Ниш где се налази и Хитна помоћ.

Трудну Љиљану засуле бомбе на улици

- Љиљана је кренула тога дана до Тврђавске пијаце да купи прве трешње када су налетели авиони и избацили касетне бомбе. Један гелер погодио је у врат и пресекао је артерију тако да је искрварила за неколико минута. Живот тече, мора да се живи, али је то рана која никада неће да зарасте у нашим срцима, испричао је раније у разговору за медије Милоје Илић, отац настрадале труднице.

Ниш је за 78 дана бомбардовања гађан из ваздуха 40 пута, 28 пута ноћу и 12 пута дању. Током ваздушне кампање погинуло је 56 Нишлија, а више од 200 је рањено. На град је испаљено 324 разорних пројектила: 161 авио бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета, осам графитних пројектила.

Срушено је 120 објеката, а преко 3.400 стамбених, пословних и војних објеката је оштећено.

Током ратних дана, сирене за ваздушну опасност које су означавале долазак НАТО авиона огласиле су се укупно 129 пута. Нишлије су у склоништима провеле 52 дана, пет сати и 14 минута, колико је град био под ваздушном опасношћу, што је 70 одсто укупног времена.

Такође, данас се у Београду данас обележава и 24. годишњица бомбардовања амбасаде Кине, када су погинула три кинеска новинара.

Касетне бомбе забрањене 2010. године

Због велике употребе касетних бомби са великим бројем цивилних жртава и због великих и несагледивих последица у многим конфликтима које наноси ово нехумано оружје, било је неколико покушаја да се забрани коришћење ових бомби. У почетку је било неуспешно због противљења великих сила, али је на крају после много труда и великог броја одржаних конференција и састанака поводом тога, који су на крају резултовали доношењем и усвајањем овог споразума.

Споразумом о забрани касетних бомби забрањено је коришћење трансфер и складиштење касетних бомби. Норвешка влада је започела процес Конвенције о касетној муницији у фебруару 2007. године, са намером да постигне међународни споразум којим би се забранила употреба касетних бомби, чији је текст усаглашен у Даблину маја 2008. године.

У Ослу децембра 2008. био је отворен за потписивање, да би ступио на снагу 1. августа 2010. године, шест месеци након што га је ратификовало 30 држава. Ову конвенцију је до сада потписало 115 држава, а од тог броја 88 је ратификовало, са даљом тенденцијом раста држава које се прикључују забрани касетних бомби.

(Блиц)