СЛАВИМО СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ: Помолите се овим речима

Нема особе у Србији и Црној Гори, Републици Српској и шире, а која се не моли и не стрепи пред иконом Светог Василија Острошког.

Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц Серафим био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.

Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године, а његове мошти и гроб чувају се у манастиру Острог у Црној Гори, за који се везују бројне легенде.

У његову моћ исцељења верују припадници како хришћанске, тако и муслиманске вере.

Постоје бројна писмена сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене - свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.

Неке од старих легенди које сведоче о милости, доброти и моћи Светог Василија између осталог јесте и прича да је са врха Горњег манастира једном давно испала беба из колевке. Будући да је се Горњи манастир налази у стенама планине Острошка греда, малтене уз саму литицу, на чак 900 метара надморске висине, мајка се престрашила и веровала да је изгубила дете. Међутим, беба је пронађена жива и здрава на земљи у подножју планине, весело се смешкајући.

Они који не верују у приче попут ове, ипак се замисле када чују истиниту чињеницу - пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео је оба манастира и оближње капеле. Такође, чињеница је да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба, али никада није експлодирала.

Људи који су икада спавали под окриљем ове свете грађевине, говоре да је то била најмирнија ноћ коју су преспавали. Због тога што се осећају веома сигурно, многи посетиоци храма бирају да спавају напољу - у коначишту поред манастира постоје кревети, али и покривачи који су сваком посетиоцу на располагању и дозвољено их је износити напоље.

Једино што није дозвољено јесте фотографисање унутар и у порти Горњег манастира. Ако се икада запутите на ово свето место, обичај је да се понесе флаша уља, коју монаси при службама освештавају и поклањају верницима у малим флашицама, а које се користе ради лечења. Треба понети и шећер, који остаје у манастиру и којим се сви могу послужити.

Међутим, најважније је да понесете један пар црних, мушких чарапа - прича се да су чарапе Светог Василија увек поцепане јер ноћу устаје и хода, па их монаси свакога дана мењају.

Жене не смеју улазити у кратким сукњама, чак ни у панталонама - обавезна ношња је сукња бар до колена, као и покривена рамена и груди, а треба ставити и мараму на главу. И мушкарци треба да дођу покривеног тела, дакле, не сме се улазити у сандалама и шортсевима.

Одређеним данима, рука Светог Василија је откривена да би је верници целивали током обиласка манастира, а сви који су имали прилику да је виде откривену, говоре да та рука изгледа веома живо, а не као део тела неког ко је преминуо пре скоро 400 година.

Такође, у манастиру ћете имати прилике да чујете и да је неким грешницима светац измакао руку, не дозволивши да је целивају, а немојте се усудити ни да слажете монахе, јер се шушка да су видовити.

Многи верују да ће, ако се заветују да ће на празник Светог Василија отићи у манастир Острог, њихова, или болест неког њима ближњег, нестати "као руком однешена".

Ако познајете особу која се спрема на овакво путовање, требало би да јој однесете уља, тамјана и памука да са собом понесе и да то остави код свеца "да преноћи".

Често се догађа да се заветују и католици и муслимани, јер су на овим просторима сви уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија, па се тако верује да ствари које преноће код његових моштију лече све болести. Због тога памук, уље и тамјан који су ношени на Острог треба чувати за "не дај Боже".

Празник без обичаја

На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару не обављају се никакви пагански обичаји нити ритуали. На празник Светог Василија једино што треба да урадите јесте да се искрено помолите чудотворцу - верује се да ће свака искрена жеља из дубине срца бити испуњена.