ДР ЛАЗАРЕВИЋ: Зашто одбацујемо људе који се разликују

У обиљу свакодневних дневних обавеза, проблеми се гомилују, а губи се потреба за комуникацијом. Отуда се људи затварају у себи и психа слаби услед потискивања емоција и страха од признања да се лоше осећају.

Постајемо жртве сопствених осећања или постајемо другима жртва. Оба наведена случаја се могу завршити кобно, ако се не потражи помоћ, објашњава психотерапеуткиња Марија Лазаревић у интервјуу за "Нпортал".

Колико је честа потреба за психотерапијом последњих година? Ко чешће тражи помоћ психотерапеута, mушкарци или жене? Због чега? Да ли се више јављају људи из села или града за помоћ лекара?

- Потреба за психотерапијом је у порасту. Људи се ослобађају стида због сопствених емоција. Освешћавају своје тескобе које желе да реше и обраћају се за помоћ. Учесталост јављања психотерапеуту није значајно везана за пол. Подједнако долазе и мушкарци и жене из веома сличних разлога, а тих разлога има доста: решавање емоционалног, љубавног, брачног односа, затим пословне и социјалне неадаптираности у жељеној мери, бриге за ближњима, туге због неког губитка, страха од различитих узрока, потребе за развезивањем из патолошких односа са другим људима, студенти због побољшања квалитета учења и успеха на студијама и многих других. Данас су људи са села подједнако емоционално и социјално интелигентни и не разликују се много по стиловима живота од људи из града, тако да ту нема неке значајне разлике.

Колико је честа појава депресије? Како на време можемо реаговати и спречити је? Колико се често јављају ови проблеми код тинејџера, а колико код људи зреле доби?

- Депресија је честа, нарочито након протеклог периода пандемије, у којој смо имали различите мере изолације у свим категоријама становништва. То време није тако далеко иза нас. Ово је допринело "искакању" из социјалних оквира, људи су се десоцијализовали у том периоду и сада пролазимо кроз поновну реадаптацију на свим нивоима друштва укључујићи и тинејџере који су наставу похађали онлајн више од годину дана. То је допринело да се социјално и емоционално дистанцирају од својих вршњака, а дружење у том периоду сведу на електронско и имагинарно. Занимљиво је да истраживања која се баве аутодеструктивним понашањима код нас кажу да смо пре пандемије имали више суицидалног понашања код жена, а током пандемије код мушкараца, да су то били углавном случајеви самотровања, док су се за помоћ највише обраћале старије особе. Иначе у последњих пет година у Србији имамо пораст стопе тровања лековима и медицинским средствима, а пад стопе тровања немедицинским средствима.
   

Да ли патријахат који је и даље примаран утиче на поремећаје, поређења и одбацивање (расно, верско и класно)?

- Патријархат као доминација мушког пола у васпитању деце може да доведе до осећаја безвредности или мање вредности код женског детета. Она се може осећати мање вољеном и назадовољном, и понекада надкомпензацијом извлачи максимум из свога бића како би доказала да вреди подједнако као мушкарац. Насупрот томе, мушка деца се могу сматрати вредним самим постојањем, па своје капацитете неретко занемарити не борећи се да понашањем остваре квалитете које поседују. Тако смо добили мушкарце који се ослањају на своје жене "с пуним правом", јер су рођењем то заслужили. Ако су дечаку упућиване поруке ауторитета о безусловној љубави и вредности, он може сматрати свако сопствено понашање адекватним и пожељним, а друге особе безвредним, чак и када су много боље од њега у некој активности. Они израстају у неадаптиране људе, који не долазе на психотерапију, јер сматрају да су увек у праву, шта год да ураде. Мислим да патријархат не утиче на расно, верско и класно одбацивање као на ово одбацивање и класирање по полу. 

Због чега данас у друштву одбацујемо људе који се разликују по нечему? Како да прихватимо индивидуу која болује? Да ли су пацијенти свесни својих болести и показују ли жељу за сарадњом? Шта је боља терапија, радионице и разговор или лекови?

- Тежња за једнобразјем је протокол понашања комунистичког васпитања које је дуго код нас било заступљено и инкорпорирало се у нашу колективну свест. Потенцирање прихватања од стране свих других особа и по сваку цену је ствар личног конфликта, пре него друштва. Да би особа била прихваћена у друштву са својим карактеристикама треба прво сама себе да прихвати. Након тога ће је лакше прихватити и други људи. Психијатријски болесници су често одбачени из разлога сопствене социјалне нефункционалности, али уколико су адекватно лечени они се такође могу врло лако уклопити у средину у којој живе и раде. Тешки душевни болесници често немају увид у своје стање, док људи са животним проблемима који су психички здрави, на психотерапију долазе и због социјалне адаптације са израженом жељом за сарадњу. Најбоља терапија је за сваког пацијента посебна. Све зависи од његовог душевног и емоционалног стања на коју ће терапију адекватно да реагује. То може да процени најбоље искусан лекар и психотерапеут. 

Како психичке болести утичу на физичко здравље и исхрану?

- Постоји једна читава област медицине која се зове психосоматска медицина, али и консултативна психијатрија која се бави настанком психичких болести код соматских пацијената. Постоји читав спектар обољења чији симптоми настају због неке тешке животне ситуације. Наш народ каже да све потиче из главе. Читав организам зна шта треба да ради захваљујући "наредби" нашега ума, тако да уколико смо амбивалнентни и неусаглашени, то осећа цело тело.

Да ли у блиској будућносности планирате да објавите научни рад на ову тему?

- Мој први рад у научном часопису носи наслов Психосоматске реакције и хипертензија у условима стреса. То је веома занимљива тема за истраживање и захтева одлично познавање како биохемијских реакција из области неурологије и психијатрије, тако и добро познавање анатомије, психе и душе човека. За добар научни рад потребно је велико искуство и знање, тако да временом очекујем и сама да ћу објавити неке озбиљније резултате на ову тему.
   

* Марија је члан Научног одбора секције опште медицине Српског лекарског друштва које се бави науком у медицини. Научни одбор сарађује и са другим научницима што је веома важно у стицању нових сазнања и закључака. Такође је и члан Научног одсека Менсе Србије где је упознала и професионалце из других научних области.