Извор:Фото: Принтскрин/Инстаграм/zoran4761
Без жене и њене улоге свет ће трпети рђаву бесконачност
18.05.2023.
22:13
СОЦИОЛОГ Зоран Недељковић, одговорио је на питања која се односе на промену структуре друштвених односа и дешавања.
Савремено друштво се убрзано мења, а те промене се у последњих неколико деценија могу видети голим оком. Све што се дешава на глобалном нивоу, као бурна дешавања на Балкану, утичу и на "лом света каквог знамо" и на нашим просторима.
У вихору ратних и послератних дешавања дошло је до урушавања традиционалних и хуманистичких вредности, пораста насиља (нарочито малолетничког и над женама), губљења националног идентитета, слабљење улоге породице, (зло)употребе интернета, пораста расних, класних и полних дискриминација и, у глобалу, мењања друштва - у различитим правцима.
Професор социологије Зоран Недељковић у интервјуу за "Нпортал" објашњава како је дошло до нагомилавања проблема и како се то одразило на млађе генерације.
Када гледамо са тачке социологије, које су се промене у друштву и култури у последњих двадесет и пет година?
- Промене, о којима говорите, нису настале одједном. Постепено су се урушавале традиционалне вредности, које је наш нобеловац Андрић, тако детаљно приказао у својим делима. После Другог светског рата, у свету, нарочито у Америци, наступају три златне деценије 20. века: педесете, шездесете и седамдесете. Не заборавимо да је паралелно са економским благостањем homo economicus-a настао и New Age (ново доба у којем су се друштвени облици свести: религија, морал, наука и уметност потпуно превредновали, до непрепознавања) чији су поглед на свет агресивно промовисали западни медији у социјалистичким државама источне Европе. Све се то одражавало на бившу СФРЈ. Са рушењем Берлинског зида почиње ерозија хуманистичких вредности на Балкану. Рат као "учитељ насиља" (Тукидид) био је својеврстан, поуздани историјски механизам за катапултирање мржње међу народима на полуострву. Ратови деведесетих били су последица домино ефекта геостратегијске игре великих сила. Још је Ниче предвиђао да ће 20. и 21. век бити време великих ратова, и да ће мали народи завршити као феласи (Тојнби) под империјалном доминацијом. Сходно томе, одговорићу на ваше питање да су промене у нашем друштву као и у региону у последњих 25 година изазване споља. Насиље о којем се толико прича преко телевизијских мрежа и интернет портала само је логична последица физичке оружане силе. Ако се говорило о мекој моћи средином 20. века, сада је очигледна - тврда моћ.
Колико су млади информисани о својој традицији, историји, познатим историјским личностима? Губи ли се национални идентитет? Ако да, како можемо да га сачувамо?
- Невоља је у томе што је информација већ постала предзнак скоре смрти реалности (Бодријар). Омладина је под сталним притиском информатичких бомби (Вилирио). Од мноштва информација тешко је разазнати истину, која се прикрива (предадор тешко може да издвоји плен у јату у покрету). На Западу се теза о крају историје умало није претворила у бајку за успављивање периферних и полупериферних земаља на политичкој карти света. Омладина после 1968. полако запада у хипнопедијски метод учења у сну Хакслијеве антиутопије, али и Орвелове визије будућег друштва. Ако сте читали његов роман (1984), видели сте како се пише и брише историја као на пергаменту, у данашњици добијеног од коже одране личности човека позне модерне. Верујем у истинитост речи Берђајева да су личност и слобода једно, као што верујем да ако сачувамо лични идентитет можемо сачувати и остале идентитете. Верујем такође у снагу младих, и њихову непокорност на једнодимензионално мишљење.
Када је у питању формирање породице и брака, остала је једна балканска предрасуда према женском роду, али и мушком. Каква жена је потребна у данашњем друштву, а какав мушкарац?
- Љубав као рационални одговор на проблем људске егзистенције (Фром) бива идеолошки путем медија потискивана из породичног круга. И са становишта православног свештеника Шугајева, по коме је ова примарна душтвена група мала црква, све су већи изазови које намеће судар култура Запада и Истока. Без жене, и њене улоге о којој је писао руски мислилац Берђајев свет ће и даље трпети рђаву бесконачност (пакао у међуљудским и међукултурним односима). Владавину мушкараца (Бурдије) треба избећи, и свакако прва два таласа феминистичког покрета су умногоме допринела родној равноправности. То је збиља допринело ширењу слободе, ипак треба избећи замке где се слобода претвара у ропство идеологији (скуп владајућих идеја) која међусобно супротставља мушкарца и жену и дете у породици од које почиње социјализација, касније преко суседства, група за игру, школе и тд. Творац индивидуалне психологије, Адлер, писао је да је развијање осећања за заједницу примарна улога родитеља, шта ћемо онда очекивати од завађених родитеља? Само зреле личности мушкараца и жена одговарају једно дугом. Незреле личности, дакле, које се још ни емотивно нису формирале не могу да буду срећне у заједничком животу. А бити срећан у брачној или пријатељској вези по мени значи приближавати се другој особи не угрожавајући ни њену а ни своју слободу
BloombergAdria.com
Због чега жене ћуте када доживе неки вид насиља?
- На ово реторичко питање, тешко је одговорити. Могли сте исто и да питате због чега мушкарци ћуте после насиља у браку и породици. Социјални психолози би дали широк спектар одговора. Систем вредности се променио, мењају се и полови, по узору на естетске операције, све да би се неко потврдио као индивидуа, против божје воље, природе, или друштвеног окружења. Зрели људи у вези, не ћуте, решавају проблем или помирењем или разводом преко надлежних институција. Пријавити насилника је сасвим оправдано, и боље је окончати везу после првог покушаја менталног или физичког насиља, него живети у "нервозној" породици. Страх паралише човека али понекад се из страха почини насиље. Разлог ћутње је тешко одредити, треба познавати конкретан случај па онда рећи шта је проузроковало њену ћутњу. Иако смо претрпели као народ толико ратова и страдања, наше друштво је још увек ментално "здраво друштво" (Фром).
Недостатак времена и жеља за родитељством. Шта је разлог томе што родитељи не посвећују време деци, како се деца носе са таквом врстом одрастања и да ли је то један нови тренд? Шта је разлог за повећан број развода данас?
- Одговор на ово питање се може извести из горе наведених запажања о томе да живимо у глобалном друштву које је погођено мигрантским кризама, етничким нетрпељивостима, кризама професионалног идентитета, друштвених раслојавања, клизног радног времена. Неуроза на сваком кораку у сваком углу друштва. Али, као што рече наш психолог Јеротић, треба искористити неурозу као изазов да порастемо унутар себе у процесу индивидуације личности. Мартин Сегалан је у својој "Социологији породице" видела одлучујућу улогу бабе и деде у финансијској подршци (својим пензијама) као и васпитању своје унучади, док њихови родитељи или покушавају да нађу исплативији посао или да га задрже. На жалост, развод постаје све популарнији у овом постмодерном добу homo consumens-а, а разлога има много колико и лажних потреба које се пласирају као безусловне.
Како савремена музика, филм и ликовна уметност утичу на младе?
- Савремена уметност је доста широк појам. У њој се могу наћи духовни елементи доминантне културе, поткултура и контра-култура. Едгар Морен је разликовао три врсте културе, елитну, масовну и такозвану "трећу културу" која би избегавајући искључивости, била средњи пут, и за разлику од претходне две задовољила егзистенцијалне потребе човека. Уметност за разлику од науке је свевремена ма колико била савремена, тако да Пикасов "Бик" није ништа уметнички савршенији од пећинских цртежа Алтамире.
Како ви као социолог видите будућност, а како као становник наше државе и Балкана?
- Не смемо се заваравати, пројектовања будућности је током историје човечанства било још од Платонове државе. Несрећно су се завршиле социјал-утопистичке идеје у 19. веку, тако да се свака утопија затворила у зачараном кругу са својим окончањем у дистопији. Иако је писао о опадању америчке моћи Валерштајн, велики амерички социолог, је најавио да се период чији смо ми савременици од 2000. године налази у добу кризе и глобалне транзиције у нови друштвено-историјски систем. Тај период ће по њему трајати наредних пола века. Дакле, изазов од тада за две генерације, цео свет је велика слагалица, требамо се изборити за своју егзистенцију, и остати у том мозаику и као индивидуа и као грађани будућег светског, екуменополиса.