НАЈЕЗДА: "Гроздови" заразних буба, падају и са дрвећа

- Гроздови крпеља "начичкани" су по дрвећу, трави и објектима зграда, само што нам не падају на главу - жале се Шапчани, забринути са себе, али и за своје кућне љубимце.

- Узрок најезде крпеља је блага зима. Они постају активни већ на плус четири степена. Услови у којима све буја после кише погодују њиховом размножавању. Мора се кренути са заштитом, како би се зауставила даља најезда. Опасност прети и од комараца, којима погодује влажно време након обилних падавина - рекла је ветеринарка Јелена Смиљанић из Шапца.

Оно што брине, јесте да њихова најезда представља све већу опасност, како за људе, тако и за животиње. Крпељи су преносиоци заразних болести од којих неке могу имати и фаталан исход због чега је брза интервенција неопходна.

BloombergAdria.com

Достижу једва 1-2 мм, разврстани су у три фамилије, а живе у свим крајевима света. На глави имају рилице помоћу којих се хране сисајући крв свога домаћина. Подједнако "воле" људе, мачке, псе и друге домаће животиње. Уз помоћ врло осетљивог њуха непогрешиво проналазе жртву по мирису бутанске киселине коју лучи кожа свих сисара.

Др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине, објашњава да “хранећи се крвљу домаћина женка крпељ може да се увећа до непрепознатљивости”.

- Крпељ тада “напушта” домаћина и полаже јаја на земљу. Из јаја се развијају ларве које расту током јесени, мирују преко зиме, а у пролеће се претварају у младе крпеље, своју најагресивнију фазу - каже др Косић Бибић.

Лајмска болест

Лајмска болест је озбиљно системско неуролошко хронично обољење које се добија уједом зараженог крпеља. Болест захвата кожу, срце, зглобове и централни нервни систем. Јавља се сезонски од раног пролећа до касне јесени, и то углавном код особа које се баве баштованством, често бораве у природи или пролазе кроз жбуње или испод дрвећа са којих крпељи падају.

BloombergAdria.com

Симптоми болести се могу јавити и до месец дана након убода крпеља. Почетни знак је црвени осип по кожи. Осип није праћен болом нити сврабом, а може и да прође непримећен уколико се налази на делу тела који сами не видите. Десетак дана по уласку бактерије у организам, почињу симптоми који указују на грип или обољење слично грипу: главобоља, малаксалост, бол у зглобовима и мишићима, грозница, увећање лимфних жлезда и слично. Лечење болести у овој фази је лако, врло успешно и не оставља никакве последице – каже др Нада Косић Бибић.

- Уколико се не постави права дијагноза и не започне лечење на време долази до озбиљнијих тегоба - артритиса, оштећења периферног нервног система, упале централног нервног система, менингитиса и енцефалитиса, поремећаја рада срца... Оштећења нервног система се могу препознати по укоченом врату, заборавности, конфузији, грозници и преосетљивости на светлост. Уколико се и у овој фази болест не дијагностикује и не лечи адекватно, након више месеци или година улази у трећу фазу са тешким неуролошким испадима, променама на зглобовима и кожи – упозоравају стручњаци.

(Блиц)