Зашто Кустурица '85 није отишао у Кан да прими Златну палму

На данашњи дан 1985.године, тада југословенски, а данас српски режисер Емир Кустурица, освојио је прву Златну палму коју је у Кану добио један филм са ових наших простора и то за остварење "Отац на службеном путу".

Филм "Скупљачи перја" донео је Гран при жирија у Кану, али то ипак није била Златна палма, најзначајнија награда на овом фестивалу.

Златна палма коначно је стигла 1985. године и то за филм "Отац на службеном путу". Била је то ударна вест у земљи. Поред тога, ово остварење награђено је и са три Златне арене на Пулском фестивалу, као и наградом за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.

Занимљиво је да је Златну палму подигао неко од сарајевских продуцената извињавајући се што је награђени режисер одсутан. Кустурица је сложио оправдање да је изостао јер помаже у стављању паркета у стану свог друга Младена Матерића.

Касније ће Кустурица открити да је прича са паркетом била покушај да духовитошћу избегне опис лоших односа са босанском влашћу. Овај филм је био номинован и за награду Оскар у категорији најбољег страног филма.

Тада је пропустио прилику да му награду преда велики Милош Форман, али проблема са преузимањем награде није било када је десет година касније – 1995, добио Златну палму за свој филм "Подземље", и то од чувене Шерон Стоун.

У филму "Отац на службеном путу" описује се Титов разлаза са Стаљином 1948. године, као и почетак не само ломова, већ и веома тешких година за многе југословенске комунисте. Неопрезан коментар о новинарској карикатури је довољан да главни јунак доживи многе затворске несреће.

Сада је његова породица присиљена да се бори и чека његов излазак из затвора. Филм прати причу из перспективе Малика, његовог млађег сина, који верује речима своје мајке о татином одласку на службени пут.