НИСУ РУСИ Годишње 20000 нових држављана Србије из ове државе

Према последњим подацима, у Србији се тренутно налази нешто више од 30.000 Руса са одобреним привременим боравком и то је први индикатор да се чак десет пута мање њих задржава у нашој земљи у односу на број улазака од почетка рата.

Реалан број странаца који су добили држављанство Србије, а који у складу са прописима о кретању и боравку странца имају одобрено стално настањење, односно који имају брачну заједницу са држављанином Републике Србије за 2022. годину значајно су мањи. Тек 749 странаца добило је српски пасош по овом основу, речено је у МУП-у за "Блиц".

Овим одговором Министарства нису обухваћени они који су држављанство добили по члану 23 Закона о држављанству Републике Србије, а који каже да припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом.

Да нису Руси ти који предњаче у броју нових држављана, потврђује и др Владимир Никитовић, управник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.

- Ми сваке године имамо у просеку око 20.000 нових држављана, али највећи број људи долази пре свега из Босне и Херцеговине и то је врло важно ако причамо о демографским приликама у нашој земљи. Србија спада у ред држава које дозвољавају да имате неограничени број држављанстава и то само по себи није неки индикатор у смислу досељавања - објашњава за "Блиц" Никитовић.

Према његовим речима, много људи узима држављанство да би остварило нека своја права и могућности и махом је реч о људима из региона који су главнина ових бројки, али у суштини не дођу сви да живе овде. Уз чињеницу да наши закони дозвољавају више држављанстава, самим тим имају и више путних исправа.

- Обзиром на то да могу практично да бирају документ који ће показати на граници, ми немамо механизам да на основу самог путовања уђемо у траг колико њих заиста остаје да живи у Србији. С тога број нових држављанстава није индикатор који може да говори о реалном стању становништва, али свакако да имамо тренд, нарочито у последње две, три године повећаног броја доласка људи из Босне и Херцеговине, махом студената који одлучују да остану овде - прецизира Владимир Никитовић.

Највећи демографски исход рата не дешава се у Србији
Како објашњава наш саговорник, велики број људи који су заиста тражили уточиште услед тог рата су били пре свега Украјинци.

- Они су стицајем околности заправо одлазили код родбине, пријатеља и познаника, а знамо како су се границе у протеклих стотињак година мењале на тим просторима. Дакле, они су одлазили највише у околне земље, где су већ постојале неке мигрантске мреже из претходних периода. То је у суштини неки највећи демографски исход целог тог рата - каже Никитовић.

Препорука Еуростата, каже, да сваки држављанин Украјине аутоматски добија боравиште и рачуна се у резидентно становништво, а тиме је обухваћена и Србија. Ипак, њих је у односу на Русе значајно мање у нашој земљи.

Када се говори о Русима, како наводи наш саговорник, у смислу настањења, реч је о минорном броју.

- Они сада користе ту могућност да тренутно бораве и путују преко наше земље, па је тешко говорити о њиховим трајним плановима. Свакако да ће дужина рата бити један од одлучујућих фактора у томе да ли ће Србију одабрати за трајно настањење. Треба имати на уму да ми нисмо још увек толико привлачна дестинација да можемо са сигурношћу да рачунамо на то да ће овде остати да живе - објашњава управник Центра за демографска истраживања.

Није једноставно бити у демографском плусу
Ако се прича о пројекцијама кретања становништва, према речима овог стручњака из области демографије, нама је потребно да у односу прилива и одлива становништва сваке године "прегазимо" минус од око 10.000 оних који из Србије одлазе, онима који долазе.

Како додаје, најскорији подаци Еуростата показују да ће у том правцу ићи нама суседна Хрватска, те да би и Србија морала да крене истим путем, ако хоће да се избори са свим демографским проблемима.

- Мислим да и најновије измене законодавства иду у том правцу да се људи задрже. Напокон су доносиоци одлука схватили да је то неминовност, јер су они који се тиме баве још пре десетак година сугерисали да ће се дешавати велики одливи и да ће оне земље које то прве схвате бити у предности у односу на друге - наводи Никитовић.

Лакше до боравишних и радних дозвола
Реч је о изменама два закона који регулишу боравак и запошљавање странаца - Закон о странцима и Закон о запошљавању странаца. Ове промене подразумеваће да се странци у будуће уместо на две адресе за добијање привременог боравка и радне дозволе, обраћају само једној – Министарству унутрашњих послова. МУП ће о поднетом захтеву морати да одлучи у року од 15 дана, а захтеви се могу подносити електронски.

Јединствена дозвола за боравак и рад издаваће се на период до три године уз могућност продужавања, уместо досадашњих годину дана. Самим тим, привремени боравак ће бити одобраван до три године, уз могућност продужавања на исти период.

Досадашња налепница привременог боравка у пасошу биће замењена новим биометријским документом који ће подразумевати оба - дозволу за боравак и ону за рад.

Још једна важна измена односиће се и на то да ће стални боравак моћи да се добије већ након три године непрекидног боравка, уместо досадашњих пет. То даље значи и да ће након тог периода бити могуће поднети захтев за пријем у држављанство Републике Србије.

- Циљ свих ти законских решења је да се добро позиционирате како би привукли становништво и радну снагу која вам је неопходна - појашњава Никитовић.

Како каже, то је ситуација која се на европским просторима догађа већ неко време, а у контексту Руса и Украјинаца који долазе у нашу земљу, шанса је да се поставимо као земља у којој би они сами пожелели да остану.

- Да бисмо надоместили тај минус од 10.000 људи који имамо сваке године, број оних који би дошли морао би да пређе у плус, а то није тако лако. Треба направити мере које ће привлачити оно становништво које се процени као најпотребније - каже саговорник.

- Занимања у којима је плата пет до шест пута већа у западним земљама довољна је мотивација за наше људе да одлазе из Србије. То је велики разлог зашто нам фали те ниже квалификоване радне снаге и то је већ сада велики проблем, јер видимо долазак људи из земаља трећег света. Поменути закони су направљени у том смеру да се дефицитарна занимања "покрију". Исто то се догађа и у западној Европи - тврди Никитовић.

Први човек Центра за демографска истраживања сматра да нам промене у том погледу неминовно следе, само је питање тренутка када ћемо то заиста и осетити.

А како до српског пасоша? Они који пак пожеле да Србију прогласе својом земљом морају да испуне неколико услова које прописују наши закони.

Странац коме је одобрено стално боравиште у Србији може на лични захтев да добије држављанство под условом да је старији од 18 година и да је радно способан.

Услов су и три године непрекидног пријављеног пребивалишта у Србији, као и да је поднесена писана изјава "да се Србија сматра својом државом". О пријему одлучује Министарство унутрашњих послова (МУП).