АЛАРМАНТНО У НЕМАЧКОЈ: Држава и званично у рецесији

Ухваћене у средину, социјалдемократе канцелара Олафа Шолца надају се да ће привлачење квалификоване стране радне снаге и улагање у нове, зелене индустрије довести до раста, иако за сада није јасно како.

Али нису сви толико оптимистични, а Шолцов вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек из Зелених је раније ове недеље упозорио да се Немачка суочава са потенцијалним смањењем буџета до 22 милијарде евра следеће године.

Борбе око тога како да се ублаже фискални проблеми у земљи само ће допринети растућим сукобима унутар владајуће коалиције, који су недавно почели због спорне забране грејања на нафту и гас у домовима, што је владу довело на ивицу кризе.

Последњи пут када је Берлин морао да донесе тако тешке одлуке о смањењу буџета било је 2014. године након глобалне финансијске кризе, а на власти су тада била само два политичка блока: социјалдемократе и конзервативци Ангеле Меркел.

Министар финансија и лидер ФДП Кристијан Линднер упозорио је ове недеље да влада треба да се припреми за "изазовне" преговоре о буџету за наредну годину, истовремено подстичући привреду смањењем бирократије и привлачењем инвестиција и квалификованих радника.

Ако то не уради, упозорио је, Немачка би могла да дође у "опасност“ да заостане за међународном конкуренцијом.

Улазак Немачке у рецесију представља проблеме и за еврозону и целу Европску унију, које у великој мери зависе од покретања огромне индустрије најјаче привреде.

Линднер и његов ФДП тврде да Немачка нема другог избора осим да смањи трошкове. Он је предвидео мањак од 30 милијарди евра пореског прихода у наредних неколико година, јер економија посрће због последица рата у Украјини, укључујући веће цене енергије и ниже инвестиционе стопе.

Данашње вести о економској рецесији значе да влада нема разлога да се нада да би приход од пореза могао ускоро поново да порасте.

Данашњи подаци додатно су увећали већ постојећи притисак на владајућу тројку да пронађе начин за смањење трошкова, пише Политико.

За то су потребне тешке одлуке, али њихови приступи проблему су знатно другачији. Зелени желе да улажу више у ствари као што је заштита климе опорезујући богате, што одбацују Слободне демократе (ФДП) наклоњене бизнису.

Још један велики проблем су растуће каматне стопе, које изједају преостали финансијски простор. У поређењу са 2021, када је Немачка морала да плати само 3,9 милијарди евра камате за свој дуг, предвиђа се да ће ти трошкови ове године достићи 39,9 милијарди евра.

Од формирања владе 2021. године, Шолц је био у могућности да реши спорове око финансирања стварањем посебних фондова ван редовног буџета, укључујући контроверзни пакет од 200 милијарди евра у готовини за снижавање цена гаса и енергије за грађане и компаније, као и климатски фонд од 60 милијарди евра за помоћ у испуњавању еколошких циљева.

Али ти "буџети у сенци" достигли су невероватних 360 милијарди евра прошле године, или 75 одсто овогодишњег редовног буџета од 476 милијарди евра, и странке на власти сада не желе да то додатно увећавају.

Министарства не само да нису показала спремност да смање трошкове, већ су, напротив, тражили 70 милијарди евра више у буџету за наредну годину како би испунили низ посебних захтева - од више новца за издржавање деце и заштиту климе, до додатних средстава за модернизацију немачких оружаних снага и испуњавање циља НАТО да се за одбрану издваја два одсто БДП.

Ото Фрике, који је у ФДП задужен за буџет, рекао је да ће планирани буџет за следећу годину, упркос резовима, и даље бити много већи од буџета пре пандемије коронавируса.

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".