Извор:Фото: Профимедиа
Мали трикови како да уносите мање чоколаде
03.06.2023.
17:38
ЖЕЉА ЗА СЛАТКИШИМА може да постане мања уколико се решите стреса који је главни окидач за потражњу слаткиша, поред тога дисциплинована ихсрана је главни кључ успеха за здраво тело.
Чоколада нам се једе кад смо у стресу, а ево како да победите жељу за слатким.
Уживамо у чоколадним тортама на сваком слављу, чоколада нам је пратиља у лепим тренуцима, али за овим омиљеним слаткишем посежемо и кад нам не иде баш најбоље.
BloombergAdria.com
Истраживања су показала да у тренуцима стреса пожелимо чоколаду онда кад се у телу активира исконски одговор "бори се или бежи".
Кључни узрочник је, заправо, кортизол. Овај хормон стреса "краде" енергију од нашег имуног система и зато добијамо снажну жељу за слаткишима и, посебно, за чоколадом.
"Ова жеља је одговор на стресну ситуацију у којој расте потреба за енергијом", објашњава др Ники Кеј, лондонски ендокринолог. Парадоксално, ако поједемо чоколаду, доћи ће до раста шећера у крви, али ће се он исто тако бзо и пасти. Тако настаје прави "тобоган" стреса и жеље за слаткишима.
Нутриционисти подсећају да управо пад шећера у крви може да опет повуче "окидач" стресног одговора. "Тада је потребно и подићи масне киселине у крвотоку, како би се обезбедило гориво за главне мишиће и мозак", каже др Сара Бруер. Она наводи да је кортизол висок и ујутро, кад тело изађе из периода "ноћног гладовања".
BloombergAdria.com
Зашто је управо чоколада најчешће на врху листе свих слаткиша?
Захваљујући триптофану, хемикалији која се у мозгу претвара у серотонин, она подиже расположење. Садржи и теобромин, стимулант који нас "подиже", али нас и опушта захваљујући фенилетиламину.
Чоколада нам се највише једе и кад смо љути. Често се мешају глад и љутња, што је природно - кад смо гладни, јавља се и агресија, као траг механизма преживљавања који је покретао наше претке у борби за храну.
Да бисте избегли искушења потребе за слаткишима, најбоље је да уведете медитеранску исхрану.
BloombergAdria.com
То је исхрана са много воћа и поврћа, доста рибе, а укључује и орашасте плодове и маслиново уље. Ово је дијета са ниским гликемијским индексом и помоћи ће да избегнете турбуленције у нивоу шећера у крви и потребу за слаткишима. Кад се она ипак јави, поједите свеже воће, јагоде, малине, трешње или нектарине. Ако осетите неутаживу жељу баш за шећером, узмите банане или мало сушеног воћа.
Потреба за слаткишима се може обедити и тако што ћете у тренутку највеће жеље изаћи у брзу шетњу. Тада мозак отпушта хемикалије ендорфине и енкефалине, које делују као природни "опијум". Пратите кад долази до напада жеље за слаткишима, ако је потребно, почните да водите и мини дневник. У тим терминима, пробајте да се забавите нечим другим: телефонирајте пријатељима, играјте се са кућним љубимцима.
BloombergAdria.com
Од суплемената, саветује се хром који позитивно делује на метаболизам глукозе. Овај додатак исхрани одиже број активних рецептора инсулина, па он лакше делује на глукозу. Сматра се да хром може да помогне и код смањене осетљивости на инсулин.