Мит је да је наше културно наслеђе трн у оку великих сила

Археологија и историја су науке које су врло блиске и дају нам бројне информације о нашим коренима и прецима који су освајали и крчили ратне путеве. Данас је за Нпортал, археолог Александар Ђукић из Љига испричао  врло интересантне податке о нашим налазиштима и истакао неколико о којима вреди говорити. 

-Арехологија и историја имају огроман значај за туризам. Колико се и да ли се данас даје значаја археологији и археолошким налазиштима? Људи које старосне доби су заинтересовани за арехеологију?

Археологија је један од највећих савезника историје и туризма и њиховим правилним умрежавањем можемо доћи до садржаја који су занимљиви људима било које старосне доби. Значај се даје оним археолошким налазиштима која се правилно презентују јавности и о којима се води рачуна. Добар пример је Виминацијум код Костолца који је постао неизоставан део сваке туристичке мапе Србије и има базу истраживача који раде велике ствари на пољу српске археологије. 

-Који су српски градови који имају највише налазишта која су значајна за историју? Која су заборављена археолошки -туристичка места? Које легендарне приче се скривају на тим местима? 

Један од градова који крије највише скривеног културног блага је Сремска Митровица. Испод данашњег града крије се остаци данашњег Сиријума који је својевремено био једна од предстоница Римског царства. Можемо рећи да је Сирмијум једна од заборављених налазишта обзиром на однос потенцијала и њихове искоришћености, али и нивоа истражености. 
Ипак, моје омиљено место је дунавски лимес, тј, подручје десне обале Дунава у источној Србији. Довољно је споменути, Голубац, утврђење Дијана, Лепенски вир, Трајанов мост, Трајанову таблу... О легендама које су настале на овом древном простору могла би се писати сабрана дела у троцифреном броју томова.

- Колико је у последњих 10 година пронађено налазишта, да ли постоје неки битни предмети и о чему говоре? Која је скулптура од великог значаја за нашу културу?

Не можемо причати о тачном броју новооткривних налазишта, али примера ради, Удружење “Челник” чији сам члан у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе Ваљево, вршило је истраживања на територији општине Љиг и том приликом откривено је преко седамдесет новооткривених археолошких локалитета што је утростручило број локалитета на територији општине Љиг. 
Археолошка екипа, Завода за заштиту споменика културе Ваљево, израдила је археолошку карту општине Осечина где је, такође, откривено много локалитета. Тако да се на нивоу целе Србије у последњих десет година може говорити и о преко хиљаду нових археолошких локалитета. Могао би се издвојити печатник кнеза Лазара откривен на Руднику током археолошких ископавања 2015. године као један од најзначајнији налаза у последње време као и надгробна плоча извесног Жарка пронађена под Острвицом на Руднику. Њени хералдички мотиви готово да немају паралеле у средњовековној Србији. 

- Који део приче о културним споменицима можемо прихватити као истину а шта као мит? (Калемегданска тврђава, Смедеревска тврђава, Петровараднин?

Мит је да смо ми као народ неприкосновени чувари културног наслеђа и да је наше културно наслеђе трн у оку великих сила, а истина је да смо ми као народ рекордер у уништавању сопствених културних тековина. Културно наслеђе на тлу Србије уништавано је на свим нивоима и у свим приликама. Узмимо за пример средњовековни Сталаћ или Крушевац са којих је вековима развлачен камен за градњу кућа, а дивљи копачи и трагачи за благом минирали су динамитима делове ових локалитета како би пронашли некакво благо које је тобоже скривено испод тих зидина. Додуше, велику конкуренцију у уништавању културног наслеђа на тлу Србије, самим Србима чине и неки народи из окружења, што је најдрастичније у јужној српској покајини.

- Како је утицала арехологија на структуру данашњих градова, постоји ли митски град?

Постоје многи аспекти у савременом планирању градова или поједнини стилови или покрети у архитектури који имају своје директне корене у археолошким открићима. Ово је било нарочито видљиво у време неокласицизма, романтизма и раних модернистичких праваца, што је време које се завршило до Првог светског рата. По мом мишљењу, сваки град који на прави начин схвата моћ културе и бриге о њој је митски град.

- Тежина и изазов, тајна и порука, поука једног археолога

Бити археолог у Србији је изазов који не обећава много у егзистенцијалном смислу и често захтева рад на удаљеним теренима, а за то је потребно много воље и снаге. Тајна је љубав, порука је следити своје снове, а поука је да нас само образовање и Христос могу спасити.