СТРАШНА СУДБИНА Истина Ђолетове песме "Не ломите ми багрење"

Пре нешто више од две године напусто нас је један од највећих кантаутора на овим просторима Ђорђе Балашевић, који је иза себе оставио неке од најлепших песама.

"Панонски морнар“ почео је да пише песме још у основној школи, а једна од најпознатијих свакако је “Не ломите ми багрење” из 1986. године.

BloombergAdria.com

Гостујући пре тачно две године у емисији "Песник панонског срца" на РТС-у чији је аутор и водитељ била Оливера Ковачевић, пријатељ чувеног музичара Вук Жугић, дугогодишњи директор Културног програма “Сава центра” открио је како је настала ова песма.

Он се присетио Ђорђевих новогодишњих концерата и дирљивог догађаја који је Балашевића инспирисао да напише поменуту песму:

BloombergAdria.com

- Уговорали смо те традиционалне новогодишње конценте. Сектор за културу налази се изнад велике дворане и повезан је са бинама са којих смо пратили концерте и он је (Ђорђе Балашевић) дошао да потпише уговор за новогодишње концерте и тада је била главна вест да долази воз са нашим грађанима са Косова који желе да их неко прими из руководства наше земље због свега што се њима и у њиховим животима дешавало - рекао је Жугић.

- И они су излазили један по један и причали страшне животне приче. Било је то дирљиво. И један велики човек Балашевић Ђорђе слушао их је пуна четири сата. Поздравили смо се, потписали уговор, а он ми је касније јавио да је "написао посебну песму”, а радило се управо о нумери “Не ломите ми багрење.

- Дуго су је повезивали само са Косовом и страдањем Срба на Косову, али она је као и све његове једног филозофског, метафоричног значења. Не ломите ми живот, било где и било коме. Не ломите оно најлепше што осећам према својим љубавима, према свом багрењу, према свему што су наши животи .... - рекао је Вук Жугић.

Не ломите ми багрење

Верујем, цењени суде Да добро познајеш људе Ви барем имате посла Јер ћуд је ћуд а суд је суд

Верујем, цењена главо Да си и учио право Да сваком судиш поштено Јер част је част а власт је власт

И све по закону, за то сам први Не би било ове крви Да је било све по закону

Власт је власти ја то поштујем Ту су параграфи па заграби Нек исто је и ђаволу и ђакону Па нек се зна!

Нек' су ми газили њивом Мојом се сладили шљивом Увек је лопова било Јер ћук је ћук и вук је вук

Никада злотвора доста Суша ми уништи бостан И лед се проспе пред жетву Ал' лед је лед а ред је ред!

И прекардашило

Им'о сам багремову шуму Тамо доле према друму Па сам чекао

Ред је ред!

Полако комшије! Не може само да се уђе Да се руши туђе Лепо сам им рекао

Не ломите ми багрење Без њих ће ме ветров одувати...

Пустите их, морају ми чувати једну тајну златну као дукати: не ломите ми багрење, под њима сам је љубио, босоногу и одбеглу од сна. Људи смо, цењени суде, па нека буде шта буде, жао ми марама црних, ал' плач је плач а мач је мач.

Не питај шта би сад било кад би се поново збило, не питај да ли се кајем, јер јед је јед а ред је ред! И све по закону, ту су параграфи па заграби поштено и за веру и за неверу.