НИКОЛИНА НАПАДНУТА: Претио је полицијом, дете ми је плакало

Пишекова је у објави на Инстаграму написала да је њена ћерка доживела трауму због човека који је викао на њу.

- Био је један потпуно леп дан, моја ћерка се веселила одласку на рођендан. Отишле смо да купимо поклон и кренуле ка ауту. Како то већ бива, пас се одлучио да се олакша посред улице. Псујући саму себе што, претрпана стварима не могу да нађем кесицу - узимам један повећи папирнати рачун и сакупљам говно. Тражим канту које, наравно, нема у близини, долазим до аута и напомињем ћерки да уђе са псом у ауто и причека ме док ја не пронађем отпад. Она, наравно, одбија и ја тада, логично, нервозно, мајчински - подвикнем на њу. С даљине од двадесетак метара зачујем мушки глас - написала је на почетку Николина и наставила:

- "Гледам вас. Не бих ја тако дизао глас на ову малену” Притисак ми скаче. “Наравно да не бисте, то је здравије за вас” “Не бих ја тако дизао глас на ову малецку”, игнорише ме сподоба у црвеној карираној кошуљи која комплиментира повећем трбуху у који се сместила сва општа памет овог света. “Малена” већ почиње да плаче. “Боље за вас, господине, јер да подвикнете, са мном би имали посла. Ајде сад прошетајте и брините своје бриге", описује водитељка све шта се догодило.

- Улазим у ауто, затварам врата, и у том тренутку неопевани кретен славодобитно отвара врата мог аута и уноси ми свој повећи нос у лице. "Слушај, глупачо..! Да не би позвао полицију да те приведе…!”

- Ту пуцам. Ушао си ми у ауто и претиш?! Излазим љутита као бик на кориди, спремна да му завалим шаку у ретке зубе. И ту сам изговорила нешто што сад не бих написала јер укључује ментални опис њему најближих и тврдњу о његовој полној немоћи и фрустрацију око тога. Стандард. Додала сам и глагол “торњати се”, и неке не толико дамске псовке и удаљила се кипећи од беса - наставила је Пишекова.

- Моје дете је плакало и говорило ми “опрости”. На чему? Она не жели да ме одведе полиција… ја питам зашто би? Па зато што си викнула на мене испред других људи. Само немој мама викати да нас виде други људи. Моје мало невино дете, већ препуно траума од сотона које смо називали “породица”, која иде на психотерапије да због једног самозадовољног егоманијака, добије нове фрустрације? Бојала се отићи на рођендан, бојала се да нећу бити ту када се заврши. Отишла је и звала ме у сузама. Рекла је да не може да престане да размишља о оном човеку и да се боји. Моје дете. Да се боји. Дебилчино - завршила је Николина Пишек.