ДАР ПЕСНИШТВА ОДРЕДИО ПУТ ЖИВОТА Духовне песме Милоша Димића

 Милош Димић је млади песник који је свој живот посветио писању духовне поезије која је данас још више у сенци него било који други вид уметности. Он са поносом говори за Нпортал о свом дару за писање који доживљава као једну врсту  мисије продуховљења других, али и себе. 

Заједно са братом пишеш песме. Благослов за писање вам је дао владика крушевачки Господин Давид, односно епископ. Како сте се осећали у том тренутку?

-Архијерејски благослов је нешто изузетно, а наш Епископ је и сам песник, па је са радошћу благословио духовну поезију јер је сврха тих песама мисионарење и подстрек на молитвени живот. Наша вера се може доживети само кроз литургијски живот и подвиг за који нам Бог даје снагу. Сви добијају од Бога одређене дарове које треба неговати и умножити. Драго ми је што сам песништво на тај начин схватио.

Како млађе генерације доживљавају духовну поезију?

-Код деце које имају интересовања за духовну лиру, препознају се Божји дарови јер та деца воле да певају духовне песме, можемо да их чујемо у одређеним приликама и њихово певање изазива одушевљење код свих. Дечје срце је танано и прима све што му срце дотакне, на родитељима и учитељима је одговорност да децу усмеравају ка правим вредностима како би се сачувала наша духовност, као и српска традиција.

Сматраш ли да је духовна поезија данас занемарена и да није толико комерцијална?

-Духовне песме стижу до свих који воле да их читају, мислим да је довољно што се на друштвеним мрежама објављује, постоје бројне православне странице и групе које свакодневно објављују такве садржаје и то ми је омогућило да временом успем да допрем до читалаца којима пријају моје песме јер им доносе радост и духовно расположење.