УКРАЛИ СУ МИ БЕБУ: Потресна исповест наше оперске диве
26.06.2023.
08:52
МЕЂУ неколико хиљада родитеља који сумњају да су им бебе отете из породилишта спада и чувена оперска примадона, некадашња првакиња опере Народног позоришта у Београду, данас члан Сената Републике Српске, Радмила Смиљанић.
Она се први пут порађала на католички Божић, 1970. године, у ГАК "Народни фронт".
- Многих наступа на светским оперским сценама, својих партнера и диригената данас се не сећам, али тај дан, 26. децембар 1970, памтићу док сам жива. Имала сам само 30 година, отишла сам да се породим у "Народном фронту". Нисам имала проблема у трудноћи, а имала сам и лак порођај. Родила сам здраву девојчицу, планирали смо да јој дамо име Наташа...
- Она је из све снаге огласила свој долазак на свет, а доктор је мом супругу Браниславу Мијаиловићу преко телефона рекао: "Честитам, сада имате две лепотице и певачице у кући." Међутим, сутрадан су ми саопштили да је преминула. Прво сам то прихватила као судбину, а онда, много година касније, након једног чланка у новинама и мени су се отвориле очи. Наша беба је украдена. Ја сам једна од тих мајки, једна од оних којој су мафијаши отели ћерку - почела је своју исповест Радмила.
- Наследник Никола ми је испунио срце... Међутим, морам нешто да вам признам. Више не плачем и могу мирно да причам о тој теми, о крађи беба у Југославији. Мени моја ћерка сада још више треба, јер ја посустајем. Она би сада имала 50 година. Никола ме пази и чува ме, али женско је женско. Мушкарци немају ту врсту нежности. Баш данас гледам слику Свјетлане Кнежевић, супруге Мише Јанкетића, која је била у гостима код зета Александра Ћирица и ћерке Иве. Она лежи на неком лежају у природи, а они сви око ње, пазе је. Знате, тако може само ћерка да брине о мајци. Свјетлана ми је рекла да јој Ива стално доноси цвећа... Такве смо ми жене, волимо пажњу.
- О ћерки нисам успела много ствари да сазнам. На једној свадби сам упознала медицинску сестру из "Народног фронта", па сам јој испричала своју причу. Илегално сам извадила папире из те књиге, из те 1970. године. У њима пишу два датума смрти, на једном пише да је издахнула увече, на другом ујутро. Кад се то десило, покушала сам да не мислим на то и мислила сам да је све била божја воља. Прешла сам одмах код доктора Војина Шуловића у Вишеградску и он ме је убедио да одмах родим друго дете - испричала је велика уметница.
(Курир)