БОРИМ СЕ ДА ГА НЕ БРУКАМ: Данилов син - репрезентативац ЦГ

Легендарни глумац Данило Лазовић, који и данас живи кроз своје маестралне улоге, оставио је иза себе четворо деце. Наследници човека који је исписао историјске странице у српској ументости, и оставио неизбрисив траг на даскама које живот значе, су врло успешни у професијама којима се баве, а син Вук је посебно интересантан јавности.

Ради се о нашем познатом рукометашу који због својих резултата, али и неодољивог стаса, не престаје да интригира медије.

Најстарија ћерка Јелена завршила је фармацију, Милена је психолог, а најмлађи син Милош са мајком Бранком води продавницу мешовите робе на Авали.

Вук Лазовић има 35 година и од малих ногу је заволео спорт, а посебно га је интересовао рукомет. Прве спортске кораке направио је у Партизану, а онда је изградио светску каријеру, али му је увек најдраже кад игра за репрезентацију Црне Горе.

- Рођен сам у Београду, отац ми је из Бродарева, Србин, мајка ми је са Цетиња. Имам родбину у Црној Гори - појаснио је у једном интервјуу како је дошло до тога да обуче дрес црногорске репрезентације, уз напомену да такав позив није дочекао од репрезентације Србије.

Срце му је украла једна Словенка

Евидентно је да је шарм наследио од чувеног оца, који је важио за великог шмекера. Иако многе даме деле мишљење да је неодољив и посебно харизматичан, његово срце је пре више од 10 година освојила Барбара Варлец, рукометашица из Словеније, са којом је добио и сина Луку. Иако је играо свуда по свету, породична база му је у Подгорици.

Пар се упознао 2009. године, док су играли у Зајечару. Након неког времена признали су емоције једно другоме и ту је кренула њихова љубав која до данас траје.

Како се бави спортом Вук веома атрактивно изгледа, а на његовом телу видљив је велики број тетоважа, једна од њих посвећана и покојном оцу. Вук је глумчев лик истетовирао на рамену и ту тетоважу посебно истиче.

- Не морам да кажем колико ми недостаје, поготово у оваквим моментима, али то је живот. Од самог старта рекао сам себи да морам да наставим. Имам брата, сестре и маму. Знао сам да не могу ништа променити, а морао сам и њима да помогнем. Отац ми стоји истетовиран на рамену. Цео живот борим се да његово име не обрукам. Мислим да нисам и никада га нећу обрукати - рекао је Вук једном приликом о свом оцу.