Како је настала изрека "да куцнем у дрво"?

Сигурно сте барем једном у животу куцнули у дрво, били сујеверни или не, и уз то рекли "да не чује зло" или "да куцнем у дрво". Овај израз се користи вековима, а ово је порекло веровања да куцање у дрво "тера" зло!

У многим културама широм света, не само у нашој, куца се у дрво како би се "отерала" несрећа и пожелела добродошлица "богатству" или срећи. У модерно доба верује се да ако куцнете о дрво када кажете да имате среће, нећете је изгубити и ефикасно се штитите од тога да вам срећа пропадне. Израз се најчешће користи за ствари које су нам у животу важне, па их "појачавамо" дозом сујеверја. Неки куцају пред велики животни догађај, а неки куцају након што су другима рекли лепу вест о себи.

"Куцање" има непознато порекло, али је део народног језика, на пример у Великој Британији потиче још из 19. века. Често се традиција повезује с древним поганским културама, које су веровале да духови живе у дрвећу. Сматрало се да куцање у дрво позива духове за заштиту или тера оне зле.

Код хришћана се овај феномен повезује са Христовим распећем, односно дрво о које куцају повезују са дрветом на ком је Он био разапет, други верују да традиција можда потиче од дечије игре, Било како било, сујеверје не "тера" несрећу, али има необичан ефекат на нас.

Студије су показале да куцање у дрво има психолошки ефекат, може да умањи наше страхове и стрепњу од негативних последица. Слично је утврђено и за људе који носе амајлије, и заиста се осећају као да су заштићени.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".