Инфлуенсерка Милица Мумџић постала је мама одмах након што је завршила средњу школи, а њена ћеркица јој је постала смисао живота. Уживала је са њом сваки дан и трудила се да буде што боља мама, иако су заједно одрастале и сазревале. Али, једна, само наизглед обичан дан, променио јој је живот из корена. Задесила ју је највећа трагедија коју човек може да доживи, али ни ту није био крај...Остала је прво без своје мезимице, а онда је осам месеци касније настрадао је и њен бивши муж, отац детета.
„Постала сам мајка одмах након завршетка средње школе. Емоције су ми биле подељене када сам сазнала да сам трудна, нисам желела дете у том тренутку, планирала сам факултет и то је за мене био шок… Страхињу сам упознала случајно у једном кафићу, почели смо да се дружимо и ушли смо у везу. Урадила сам тест и сазнала сам да сам трудна. Позвала сам га да му кажем, отишла сам код њега на посао и направио ми је пицу у облику срца. Био је пресрећан, спетљао се нешто… Од старта наше везе смо стално били заједно, углавном се нисмо раздвајали и није био проблем да кренемо заједно да живимо. Било ми је тешко да се одвојим од мајке, али нисмо далеко. Сви су били уз нас, нико није правио ниједно питање, помагали су нам. Радио је за породицу, трудио се, али се нисмо слагали. Свађе су биле из ситница, терали смо инат једно другом“, причала је Милица у једној емисији.
Признаје да ју је ћерка опчинила већ на први поглед.
„Нисам била љубитељ деце, али када сам Касију угледала, од првог тренутка сам била опчињена њом, то је била љубав на први поглед. Сузе су ми аутоматски кренуле када сам угледала Страхињу и тату испред породилишта. Страхиња је доста радио и није могао да буде ту, није било изводљиво да буде толико присутан као ја“, наставила је причу.
А онда се десила страшна трагедија у децембру 2021. године, коју није могла да замисли ни у сну.
„Вече пре тога је први пут упознала Деда Мраза, спремили смо се за спавање, била сам емотивна, плакала сам од среће и јутро нам је почело дивно, мазиле смо се… Први пут да нисам узела телефон да је снимам. Тог дана је било сунце, птице цвркућу, као да је било пролеће, биле смо у шетњи. Отворила сам прозор да се стан излуфтира, прекопута нас је био пет-шоп, обожавала је да се пење на тај прозор да гледа животиње. Била сам опрезна до тог дана, не знам шта ми је било у глави, нисам размишљала о последицама, било ми је битно да само спремим њену ужину пред спавање и три минута је било много. Била је у дневном боравку, играла се. Само сам чула кола хитне помоћи и размишљала сам да треба да одем до ње да се не уплаши. Погледала сам у играчке и видела сам да она није ту, све ми је било јасно, али нисам хтела да поверујем у то. Погледала сам доле, много је људи било, она је само лежала. Истрчала сам и само сам питала да ли је жива“, причала је она кроз сузе и додала:
„ После два дана су нам јавили да је преминула, као да је чекала да је ми пустимо. Свет нам се срушио. Колико год да сам се трудила да живим, само сам преживљавала, нисам имала вољу ни за чим, била сам на лековима, имала сам нападе. Нисам хтела да излазим из стана јер ме везује најлепше успомене. После ми је било тешко, волела сам да будем на том прозору и када приђем, то ме покоси. Нисам могла да будем тамо, отишла сам са Страхињом у Рибницу. Најгоре што је могло да ми се деси сам доживела. После неког времена сам отишла у стан сама и суочила се са свим. Пустила сам њен омиљени програм и само сам седела ту“, наставила је она своју потресну причу.
Истиче да је њена љубав са Страхињом након губитка детета доживела крах, јер су живели у немиру.
"Морала сам да пресечем, јер није ишло. Нисмо хтели више да мучимо једно друго. Прво су ми јавили да је имао конфликт са једним дечком, да је убоден и да није ништа страшно. Мало после тога су јавили да није преживео. Иако нисмо били заједно, љубав према њему није престала, био је отац мог детета. Није ми било реално да је после осам месеци и он нестао у секунди. Он је тада имао 23 године", наставила је она даље.
А свом бившем супругу је посветила веома дирљиве речи.
-Тата је много радио, имао је велике планове за тебе, за нас. Волео је и да попије које пиво, Бога ми то ме је иритирало баш. Оно насеље и ћувене три клупице никад нисам волела, али како Рики каже “мени је тамо душа” па увек завршимо у истом том насељу. Изгледа да је судбина таква да нама можда није било суђено после свега, али је увек био вољен, увек ће и бити. Захвална сам на периоду који сам провела са њим, захвална јер да није њега не би било ни тебе Каси наша. Тебе Рики, заувек ћу те волети као оца нашег малог анђела. Мила моја остала си жељна тате, а и он тебе. Зезне се човек па увек мисли како се за све има времена, али премало га има..
Са друге стране, после развода упловила је у везу са извесним Душаном, који је пет година млађи од ње. Наглашава да је у њему пронашла велику утеху, иако због тога добија свакодневно ужасне коментаре и осуде.
Некада се запита како ће даље без своје ћерке и да ли живот уопште има смисла...
. Иако је прошло годину и пет месеци од када смо раздвојене некада се запитам како ћу издржати до краја, па се сетим да имам тебе и да ми дајеш снагу свакога дана, чак и за то што силом више нисмо заједно. Опет понављам себи, нећу да пишем овог дана, хоћу да избацим ван овог датума неку нашу лепу сличицу. Ипак не могу и баш ми је тешко што не могу. Пре су ми датуми били небитни за срећу са тобом, тугу не помињем јер није ни постојала. Сада ми се живот свео на само три датума, три датума која ме подсете још више колико је болно и колико ми се заправо не живи. Надам се да си свесна од горе, да сам тог дана стварно имала најбољу намеру и да бих све на овом свету дала да можеш да ми се вратиш и да тај дан никада није постојао. Хвала ти, мила моја, што не прескочиш јутро да не будеш у мом сну и што сам бар ту стигла да чујем како бројиш. Волим те, највредније моје - написала је Милица.
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".