ЖЕЛЕЛА САМ ДА УМРЕМ: Ана и њена беба једва преживеле порођај

Певачица Ана Штајдохар са супругом Николом Демоњом добила је двоје деце, дечака је родила 2016. године, док је ћерку родила две године раније. Она је сада поделила своје искуство са порођаја и кроз шта је све у тим моментима прилазила.

- Памтим да сам тада имала још месец и по дана до порођаја и била прилично једна опуштена трудница, а онда сам сазнала да је изненада порођај кренуо. Тада је почео, тако изгледа из ове перспективе, луди акциони филм са хорор-елементима. То је трајало 24 сата, и онако поштено ме је измучило, то ми је остало као поприлична траума. Након тога је дошао осећај среће и задовољства јер сам ја из те битке изашла као победник и ту је било мало биће у које сам се заљубила моментално, али било је много тога ружног - почела је она своју причу.

Ана је током другог порођаја, када је на свет донела девојчицу, прошла голготу.

- У тренутку у ком се то догађало, било је јако тешко, иако сам се у својој глави од тога удаљила. Прво, тих 24 сата тоталне неизвесности. Памтим ту слику. По процедури остајете без телефона, без личних ствари, без ичега, без контакта са спољним светом, а ја у току те ноћи лежим издвојена у некој соби и из мене нон-стоп излази плодова вода, и то је приличан проблем. Ја не смем ни да се померам, јер сваки мој и најмањи покрет на оном столу само доводи до тога да то отиче даље и даље - додала је певачица.

- Лежим сама у оном полумраку, имам ужасну потребу да чујем Николу, мог мужа, јер знам да би ми значило, али ето, не могу – систем је рекао да је то теби непотребно. Тако усамљена, уплашена проводим тако читаву ноћ. Улазе здравствени радници, ја не знам ни ко су људи, јер практично ти се нико ни не представи, они само улазе ћутке, а ти се осећаш као некакав објекат. Они ти прилазе без икаквог разговора, обављају нешто на теби, ти не знаш шта је то… свестан си да мора то нешто. Тако сам дочекала јутро, слушала сам само њене откуцаје срца, то ми је био једини звук. Ускоро нисам могла да дишем јер ми је срце убрзано лупало од те неке терапије која треба да ублажи контракције. Контрације постају све учесталије и тако исцрпљена одлазим у салу. Не добијам епидурал, али кажу да су ми га дали. Онда креће моја агонија. Моја девојчица је била и контра окренута. Све је било паклено тешко. Било ми је толико тешко да сам на крају изговорила да желим да умрем.

Осетила сам ћерку на три секунде

Уз велику муку, исцрпљена и уплашена, Ана је родила девојчицу, каже, као на траци.

- И све се добро завршиило, ти си пресрећна. То се завршило како треба. али постоји ту једна мала ставка – беба неће поћи са тобом. Нећеш је осетити – ја сам је осетила на три секунде, чини ми се да је толико трајало, и они су је одмах однели у инкубатор јер је то било неопходно. Највише ми се урезао и највише памтим тај осећај немоћи, очаја када дођеш да видиш своје дете, природно имаш ужасну потребу да га узмеш у наручје, да га некако заштитиш, а оно је ту у тој кутији са милион неких цевчица, игала, не знам чега све. И ти ту треба да будеш још јача. Првих дана сам долазила и уопшште нисам могла да контролишем сузе - испричала је Ана у Мамазјанији кроз шта је прошла током првог порођаја.

(Задовољна.рс)