ШТО СЕ ВАЗДУШНИ ЈАСТУЦИ НЕ ОТВАРАЈУ УВЕК Ово је прави разлог

Кратка рекапитулација ваздушних јастука: возача, сувозача, двостраних (на седиштима или вратима), предњих бочних ваздушних завеса и задњих бочних ваздушних завеса. Ту спадају и неки егзотичнији, попут јастука за колена...

Ваздушни јастук се производи у десетак врста, а његова примарна улога је да се нађе између тела возача (или сувозача) и делова аутомобила који га окружују и да ублажи њихов често насилан сусрет. Али, с друге стране, било би прилично непријатно да се активирају сви ваздушни јастуци услед бенигног удара при паркирању, јер би трошкови сервиса били огромни, а што је још важније, активирање ваздушног јастука у некој ситуацији може бити опасно.

Ваздушни јастук се неће надувати ако судар није довољно насилан, јер истраживања су потврдила да је мање лоше ако се ваздушни јастуци не активирају три пута када би требало, него једном када не би требало.

Систем је у основи једноставан, ако постоје ваздушни јастуци, треба да постоје одговарајући сензори који региструју удар, односно његов интензитет, који се може одредити по количини успоравања.

Ако се возило креће брзином од 72 км/х (20 м/с) и удари у препреку и заустави се за десетинку секунде, успорење ће бити 200 м/с2, односно нешто више од 20 г (вршне вредности може бити и више). За оне који не знају, г је гравитационо успоравање од 9,81 м/с2, које када се помножи са масом (у килограмима), ствара силу (у њутнима).

Због тога, удар мора бити довољно јак да активира ваздушни јастук. Ваздушни јастуци су прешли дуг пут од прве уградње, када је требало само да се довољно брзо надувају, јер су, уз све позитивне стране, убрзо показали и негативне стране.

Касније је ова граница померена на чак 60 г 1998. године, јер је отварање јастука постало део сложеног алгоритма који је узео у обзир све факторе добијене из скупа различитих сензора.

Наиме, ако се возила на аутопуту "запну", у мало опасној ситуацији, а ваздушни јастуци се отворе, онда могу да изазову фатални исход, блокирајући поглед и функционисање возачу. Осим тога, ваздушни јастук може да повреди особу, посебно дете и особу нижег раста, посебно ако су сувише близу ваздушног јастука.

По правилу, јастук не би требало да се активира ако је особа ближе од 20 цм. Напредак технологије додатно компликује перформансе, јер су сада поред сензора убрзања потребни и сензори за људе на седиштима. У првом кораку сензор треба да региструје да ли неко уопште седи на сувозачевом месту и да ли јастуци уопште треба да се активирају.

Ако нема путника, нема потребе да се активирају ни пиротехнички затезачи појасева (први системи су затезали појасеве који уопште нису били везани). То је лакши део, у следећој фази треба да одредите положај и тежину особе која седи и удаљеност од јастука.

Осим интензитета, сензори негативног убрзања (успорења) треба да одреде врсту удара или које јастуке да активирају.

У случају фронталног удара отвориће се само предњи ваздушни јастуци, а код сложенијих (вишеструки удар, превртање...) сви се активирају. Први амерички прописи из 1974. године о активирању ваздушних јастука дефинисали су успорење од 36 г, као границу на којој се ваздушни јастук мора активирати, без обзира на друге околности.

Може се, међутим, рећи да ће успоравање од 40 до 50 г готово сигурно довести до активирања ваздушног јастука. Треба имати на уму да се ради о екстремним успоравањима и да ће се у већини ситуација јастук отворити много раније. Активација је за 15-30 милисекунди након удара, а ваздушним јастуцима возача и сувозача потребно је додатних 60-80 мс да се надувају.

Ако ово преведемо на језик брзине, ударање у сталну препреку брзином већом од 20 км/х активираће ваздушни јастук(е).

Међутим, брзина удара није једини (иако је најважнији) фактор за активирање ваздушних јастука. Каква оптерећења тело подноси најбоље су показала мерења успоравања на осетљивим деловима тела у одређеним ситуацијама.

Када је возило ударило у бетонски зид под углом од 45 степени, просечно успоравање возила је било 12 г, али су вршна оптерећења на глави возача била до 180 г (оптерећење од 20 г већ изазива губитак свести). Иако трајање оваквог екстремног оптерећења траје око једну милисекунду, последице могу бити фаталне.

Анализа несреће у којој је умрла принцеза Дајана показала је да је аорта отргнута од срца при оптерећењу од 110 г. Систем управљања ваздушним јастуцима се свакодневно унапређује, тако да постају све ефикаснији, али и безбеднији од непотребног активирања.

Важно је нагласити да су ваздушни јастуци ефикасни и минимално ризични само ако су појасеви правилно везани. Спасили су стотине хиљада живота, али нису ни свемоћни ни безопасни. Развој сигурносних система донео је и развој сензора. Прве верзије су укључивале механичке сензоре који су радили на инерцијском принципу.

Састојале су се од магнетне опруге и кугле која би се при одређеном успоравању одвајала од магнета и на другој страни ступала у контакт. Данас се користе једноставнији, прецизнији и знатно мањи пиезоелектрични сензори који индукују струју под притиском или јаким убрзањем, а количина струје је еквивалентна убрзању (успорењу).

Опсег мерења се креће од 5 до 500 или чак 2000 г. Додатна предност пиезо сензора је то што могу да мере успоравања у све три осе, што се разликује од механичких који могу да мере само једну.

Треба напоменути да ће се ваздушни јастуци отворити ако сензори региструју температуру од 200 степени Целзијуса, што је спречавање да се експлозив, који се налази у ваздушном јастуку, активира у пожару. Активирање је опасно.За оптималан рад ваздушног јастука изузетно је важно где се особа налази у односу на јастук.

Јагуар је први уградио систем ултразвучних сензора (функционишу слично као и паркинг сензори) који покривају путнички простор из различитих углова. Обрадом информација са свих сензора у контролној јединици добијају се веома прецизне информације о висини и положају путника.

На основу ових информација одлучује се да ли ће и којом силом јастук бити активиран. Ово је од пресудног значаја.

Занимљиве чињенице:

Натријум-азид, НаН3, со која надува ваздушни јастук за 60-80 мс због својстава почетног експлозива, може изазвати фаталне повреде
110 г попречног пресека, невршног успоравања, које помножено са масом ствара инерцијску силу, нико не може да преживи, јер је аорта отргнута од срца
Таката, највећи произвођач ваздушних јастука, управо је банкротирао, под притиском милиона отпуштања и тужби, због непоузданог система постављања

(Курир.рс/СрбијаДанас)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".