Нек Тијанин убица живи мирно, Бог нек прости ако икад схвати
12.07.2023.
17:27
"ПОСЕБНО та његова породица и деца од сестре, требају да живе сасвим нормално, као што живе друга деца."
Тијана Јурић трагично је настрадала 2014. године, када ју је месар из Сурчина, пресрео на путу у Бајмоку, отео и убио. Потрага је трајала 12 дана.
Отац трагично преминуле девојчице, Игор Јурић, у емисији „Преживели“ на телевизији К1, причао је о најболнијем тренутку у животу и открио да ће га једно, пратити до краја живота.
- Тијана је за нас била као бенседин, била је та која је стално гасила неке пожаре. Када је мени требала подршка, такав је приступ имала да је знала да ти приђе, да те утеши и охрабри. Тај осећај одговорности који ја данас имам је управо због тога што је она била огромна подршка кад је мени требало, а ја нисам био ту када је њој требала помоћ. И то је ствар, чини ми се за сваког родитеља који на такав начин изгуби дете, прати те док си жив. То ће бити до краја мог живота – прича Игор кроз сузе и објашњава како су поднели вест о њеном нестанку:
- Када сам сазнао да је нестала ја сам био стуб, једини сам имао надљудску снагу да се борим. Сваку ноћ сам ишао по улицама и тражио празне куће и превртао, улазио. Сваку ноћ сам се искрадао да видим да случајно није сакривена. Бодрио сам породицу. Чак и тај задњи дан када су ме позвали и рекли да имају нешто из полиције, био сам сигуран да је она жива. Не могу да опишем тај осећај, сви су били забринути, ја сам био сигуран да се враћа. Када су ме позвали рекли да су будемо кући, знао сам јер нас полиција никад није звала током ноћи. Међутим, то је било близу поноћи и изашао сам напоље, чекао и онда сам био сигуран да стиже после 13 дана. Имао сам поцепану тренерку и онда сам брзо ушао да се пресвучем да дочекам своје дете како доликује. Ту је била колона аутомобила која је долазила. Када је изашао човек који је био заменик начелника полиције из Суботице и када ми је рекао да је пронађена, онда ти се свет сруши. То је један део тебе који немаш више. Био сам сломљен потпуно, толико сам вриснуо да су се попалила сва светла у Бајмоку и за пет минута је око нас било стотина људи – кроз јецаје говори Јурић и открива да ће га једно сазнање прогањати до краја живота.
- Те вечери је тражила и мене и мајку и то је уствари, сазнање да ниси био ту, ствар са којом се тешко живи, не можеш да се помириш. Њене речи одзванјају и то много боли, заиста много боли, не можеш да не сањаш, да наставиш нормалан живот, а да се тога свако јутро не сетиш. Понављам, као отац, као неко ко треба да штити своје дете, нисам био ту.
Упркос тешкој трагедији која се догодила његовој породици, Игор Јурић није осветнички настројен, већ је у част своје ћерке основао Фондацију која се бави безбедности деце.
- Мој је мотив и циљ само један, да урадим све што је у мојој моћи да се одужим Тијани. Нисам успео када је требало, нисам био на месту када је њој требала помоћ у том моменту, али заиста желим, да се некој другој Тијани нађем овде. Да родитељима који доживе сличне трагедије, будем ту, колико год могу да помогнем – каже Игор и додаје да никада није размишљао о освети.
- Поносан сам што сву своју борбу и бол који имам, нисам усмерио у погрешном правцу. Када смо се борили за измену кривичног законика, јако ме је болело јер су ме људи називали осветником, а ја заиста то нисам. Ја чак ни убици свог детета, ништа лоше не желим. Често су нам писали многи затвореници, да ће у затвору да му ураде свашта. Никада нисам тражио и желео било шта. Ни њему, ни његовој породици, апсолутно ништа лоше не желим. Посебно та његова породица и деца од сестре, требају да живе сасвим нормално, као што живе друга деца. А и он, нека живи мирно, он ако икада схвати шта је урадио, нека му Бог опрости, ако може, ја још увек нисам спреман. Нисам довољно велики хришћанин да могу, али му не желим зло – закључио је Игор Јурић у емисији „Преживели“ на телевизији К1.