Да ли знате ко је био ВИТЕЗ са слике "Косовска девојка?"

Најзад наилази на тешко рањеног ратника, по народној песми, витеза Павла Орловића, и док њега поји, који, он јој беседи да су сва три страдали у боју (тачније умире у њеним рукама).

Чувени српски сликар Урош Предић насликао је "Косовку девојку" 1919. године.

BloombergAdria.com

Те године Швајцарска је прослављала значајну годишњицу своје неутралности. Музеј у Цириху тражио је ту Предићеву слику као први сликани мотив ратне болничарке у светској уметности. То је Швајцарце подсетило на њихову изгубљену битку са Французима у месту Марињан 1550. године, након чега су и одлучили да постану неутрална држава. Швајцарци су објаснили свету како су Срби изгубили битку на Косову, и како су једини народ у Европи, поред њих, који је на изгубљеној бици изградио свој национални идентитет. Косовка девојка је главна личност у истоименој народној пјесми:

Она је млада девојка која после боја на Косову лута по бојном пољу, поји и вида ране рањеним ратницима, и тражи вереника, кума и девера, по народној песми то су Топлица Милан, Милош Обилић и Косанчић Иван. Најзад наилази на тешко рањеног ратника, по народној пјесми, витеза Павла Орловића, и док њега поји, који, он јој беседи да су сва три страдали у боју (тачније умире у њеним рукама).

BloombergAdria.com

Павле Орловић је јунак Косовског циклуса епских народних песама. У историјским изворима о њему нема података, осим сазнања да је био наведен у Герасимовом летопису из 1389. године, и то као заповедник једног дела војске. Према народној песми "Косовка девојка", он је преминуо након Косовског боја 1389. године, од рана задобијених у њему. Урош Предић га је представио на својој слици Косовка девојка из 1919. године, а Паја Јовановић је на својој монументалној композицији "Проглашење Душановог законика" из 1900. године насликао његовог наводног претка, Гргура Орловића.

Орловићи су српска племићка породица из средњовјековне Србије. У источној Херцеговини до средине 16. века постојало је племе Орловића у близини Гацка са седиштем у селу Чарађе, а за које се верује да су наследници средњовековних Орловића. Данас има оних који се сматрају директним потомцима легендарног Павла Орловића - Самарџићи, Мартиновићи, Комненовићи, Османагићи, Јоловићи, Тесле и други.

BloombergAdria.com

Јован Ердељановић у књизи "Стара Црна Гора" пише о Орловићима у Бајицама: "По старом братству Орловићима зову се сад: место Орловићи, Орловића Кућа, Орловића Баштина, Орловића Долина и Орловића Лазина. За њих се зна само да су се одавно одселили, опет можда са Чарнојевићем. Ако се можда један део њих одселио са Чарнојевићем, остали су несумњиво отишли у Боку. Тамо има сад у Ластви Орловића, за које читамо код Накићеновића, да су са Цетиња има 300 година, а славе Мартин-дан (св. Стевана Дечанског).

Чувени историчар с почетка 20. века, Ристо Ковијанић, пронашао је у которским архивима неколико лица из предања Мартиновића и осталих из рода Орловића и доказао да је њихово предање тачно до Неноја Ивановића (живио око 1420. године) који би могао бити или син Павла Орловића, који би можда био именован као Павле Ивановић по братству Ивановићи које се тад формира на Цетињу или можда Павле Вуковић по оцу или некако другачије у историјским документима или син неког његовог брата или рођака (Ивана Орловића).

Ковијанић помиње Тодора Ненојева Ивановића забележеног у которским архивима 1440. како се задужује да би купио панцир. У Бајицама постоји Ненојев гранични камен и Ненојев крст, који се помиње у повељи Црнојевића из 1489-те као граница између села Бјелоши и Бајице. Очигледно је да је Неноје био предводник своје групе досељеника, тако да се досељавање Орловића у Бајице може временски одредити, вероватно између 1371. године и 1439. године.

Песма Косовка девојка, заједно са песмом Смрт мајке Југовића, рачуна се у најлепше косовске песме и добила је, као алегорија за бригу, помоћ и љубав према ближима, велику популарност у српском народу.