У затворима највише осуђеника служи казну због дроге

Од укупног броја затвореника, седам одсто чине они који су извршили насиље у породици, крађу шест одсто, убиство пет и за силовање 1,8 одсто.

Према годишњем Извештају за 2022. годину, у казнено поправним установама било је 10.787 особа лишених слободе, док је смештајних капацитета било 11.957, рекли су за Танјуг из Управе за извршење кривичних санкција.

Међу лицима лишеним слободе налазе се осуђена лица, притворена, прекршајно кажњена, као и лица којима је суд изрекао меру обавезног лечења и чувања због психијатријског обољења, алкохолизма или наркоманије, те лица на васпитној мери.

Из Управе истичу да је најновији извештај Савета Европе показао је да Србија има адекватан капацитет за смештаје осуђених и притворених лица у казнено - поправним установама, што је, напомињу, други узастопни позитиван извештај организације за људска права, демократију и владавину права.

Када је у питању образовање осуђеника, из Управе наглашавају да у заводима годинама уназад организују школску наставу и обуке за дефицитарна занимања за вариоца, бравара, столара, керамичара, кувара, пекара, кројача, затим обука за рад на ЦНЦ машинама, за рад у пластеницима, на глодачким и метало-стругарским машинама.
Наводе да сваке године између осам и 10 одсто осуђеника стекне неки вид дипломе, будући да се организује описмењавање, основношколско и средњестручно образовање, курсеви и оспособљавање за занимања. 
Међу њима су и осуђена лица која стекну и факултетске дипломе, јер заводи излазе у сусрет осуђеницима који желе да студирају. 

У добијеним сертификатима нигде се не наводи да су стечена током издржавања казне, како би се избегла свака могућа стигматизација, а бившим осуђеницима помогло да се запосле и неретко се дешава да се бивши осуђеници запосле на пословима које су научили да раде у заводима.