МАРИЋ: "Имам рак, нећу дуго - сине, не избацуј ме из стана"

Спорни стан од 120 квадрата у близини Палате правде Марић је преписао свом сину још кад је овај имао само седам месеци, како би га обезбедио у случају да се њему нешто догоди, пошто га је добио већ у позним годинама из трећег брака са психијатром Данијелом Тиосављевић.

- Матеја, сине мој, молим те, немој да ме избацујеш из стана. Стар сам, болестан, немам где... Нећу ни ја још дуго, можда још годину или две, после тога све ће ово ионако бити твоје - говори Јован Марић, обраћајући се наследнику.

BloombergAdria.com

- Сам сам крив што у уговору о поклону нисам додао да могу да останем у стану до краја живота. Искрено, нисам могао ни да сањам да овако нешто може да ми се догоди. У сваком случају молим сина овако јавно, преко новина, да дође у наш стан да се видимо и испричамо. Боли ме што га седам година нисам видео, иако сам желео, и што заправо и не знам како он данас изгледа! Једва сам преживео ову корону, потпуно сам малаксао, пола дана преспавам и само гледам где је столица да седнем. Уз то имам јаке болове, имам рак простате, који и иде уз моје године. Тако да, сине мој, нећу ја дуго, можда још годину или две, а после ће све бити твоје - каже Јован Марић за "Информер".

Јован истиче да би сину волео да препише и породичну кућу у Бијељини.

BloombergAdria.com

- Све сам му то написао у једном писму и послао на адресу где сам добио информацију да живи са мајком. Отишао бих тамо и куцао им на врата, али не желим да се случајно деси нека непријатна сцена. Имао сам три брака, три развода и троје деце. Из првог брака ми је најстарија ћерка Војна (47), која је сликарка и живи у Њујорку, из другог ћерка Јоана (37), која је психијатар, и из трећег Матеја. Током другог брака жена, ћерка и ја смо живели у тастовој кући на Сењаку, а ја сам имао свој стан на Новом Београду, који сам добио од клинике и који ми је служио да пишем књиге, а искрено да признам и за швалерацију. Из једног таквог односа са Данијелом, која је тада била моја студенткиња, добио сам сина 2001. године. Пошто сам тада имао новца, продао сам тај стан на Новом Београду и са другом женом се уселио у нови стан. С обзиром на то да сам новац дао ја, стан се водио на моје име и Данијела ме је стално напињала да морам да обезбедим сина, јер имам доста година. Због тога сам му 2002. године, кад је имао само седам месеци, преписао тај стан - наводи Марић.

- У Центру за социјални рад су ми рекли да се Матеја, кад је напунио 15 година, изјаснио да не жели да ме види више. Рекли су ми да, пошто плаћам алиментацију, они могу да га присиле на једносатно виђање у центру уз присуство полиције. Нисам желео да га присиљавам на то. Убрзо сам сазнао да му Данијела то брани, да му прича све и свашта. Повео се и судски поступак за стан и тада је судија пресудила у њихову корист. Само се бојим да не дођу извршитељи и избаце ме на улицу - закључује психијатар.

(Информер)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".