ПЛЕНИЛА ЈУГОМ, БОЛЕСТ ЈЕ СЛОМИЛА: Глумица преминула сама
16.07.2023.
19:31
"ВРЕЛО МЕСТО" популарна серија Телевизије Загреб побрала је бројне симпатије, а велику улогу у томе имале су и славне глумице које су играле у њој, једна од њих је била и Здравка Крстуловић.
Сценариста Миљенко Смоје окупио је тада најбоље жеснек глумице које су заједно с њим и редитељем Јоакимом Марушићем од "Вело мисто" направили култну серију. Мира Фурлан као Кате, Власта Кнезовић као Марјета, Инес Фанчовић као Мате Мулица... и изнад свега Здравка Крстуловић као мадам Виолета. Та је велика глумица одиграла улогу жене која се у родни град враћа из монденог Париза (док злобни језици говоре како је у граду светлости била пријатељица ноћи), тамо отвара плесну школу и проналази љубав свог живота, да би страдала у Другом светском рату, када немачки окупатори схвате да управо из њене школе цуре обавештајни подаци.
Здравка се родила 30. септембра 1940. године, у непосредној близини Хрватског народног позоришта Сплит, а већ је у основној школи било јасно да је рођена за уметност. Током школовања бавила се глумом, балетом и оперетом, била је веома талентована па су је тако једном приликом извукли из музичке школе и одвели право на сцену.
Као млада глумица играла је у готово свим представама Хрватског народног позоришта Сплит и ређала једну за другом улогом које су у историји уписане као део најблиставије ере сплитског позоришта. Публику, колеге глумце и редитеље освајала је неверојатним глумачким инстинктом, али и лепотом.
Паралелно с радом у позоришту Здравка Крстуловић снима и филмове. На филмском платну се први пут појавила 1965. године, када је и дипломирала. Била је то комедија "Инспектор" у којој је тада млада сплитска глумица играла уз Љубишу Самарџића и Павла Вуисића. Током 1969. године игра улогу која ће ве бинути међу звезде. То је година у којој она почиње рад на легендарној серији "Наше мало мисто".
Гледаоци је у серији срећу као Анђу Влајину, девојку из сиромашне породице далматинског залеђа, која долази на острво како би била служавка у кући богатог градоначелника. Када Анђа заједно с Роком одлази у партизане, ствари се мењају те она након рата, заједно са супругом, постаје моћница у том малом месту. Здравка је, уз сјајан сценарио и редатеља који је тачно знао што жели, своју улогу уписала у анале женских телевизијских рола, јер њена је Анђа на почетку скромна, али лукава Влајина, да би се развила у скроз другачију жену која је с једне стране агресивна комунисткиња, а с друге љубоморни змај, жена коју излуђује неверни супруг који гради туристичку будућност малог миста између осталог и у креветима првих страних гошћи, док је она због двоје деце морала да се одрекне каријере.
Много женске мудрости уградила је ова велика глумица у ту улогу, која је постала и својеврсни симбол експлозивног темперамента Далматинки, јер Анђа неверном Роки прети и пиштољем. То је била улога која је Здравки Крстуловић отворила сва врата, а како не би била "на терет" свом позоришту, то је и тренутак када га она напушта.
"Мени новац ништа не значи. Ја нисам старлета, лепотица чије време траје две- три године и која мора у том кратком времену уграбити што више. Моје су амбиције много веће, јер верујем у свој таленат".
У загребачким годинама Здравка се и удала, па иако брак с Иваном Капетановићем није потрајао, у њему је рођена њена кћи Ивана. Здравка је увек говорила како ју је мајчинство променило, "учврстило" у животу и послу, а за своју је ћерку говорила да је много лепша од ње и да је највеће благо њеног живота.
Године 1978. вратила се у свој Сплит, у своје позотиште, те наставила да ниже бројне запажене улоге. Десет година након "Малог миста" цела бивша Југа је опет била прикована за мале екране, јер кренуло је "Вело мисто", прича о Сплиту, у којој је испричана историја "најлуђег града на свету" од самих почетака 20. века, па све до краја Другог светског рата. И опет се Здравка нашла у свом добро познатом окружењу, уз Бориса Дворника који је тумачио улогу Мештра, глумца који је био, уз Јосипа Генду, и њен највернији и најмоћнији позорипни партнер. Иако је серија дала бројне велике улоге, данас можемо да кажемо да је од женских креација управо Здравкина највећа.
И опет је добила улогу с највише глумачких изазова, од чињенице да је глумила искусну (дакле и старију) даму која у старом Сплиту привуче и љубављу уз себе задржи младића из богате куће, па до чињенице да је управо њена Виолета најважнији партизански обавештајац за време Другог светског рата, због чега страда и од сплитске омладине.
Имала је политика утицаја и на њен приватни живот, о чему је отворено 1986. године говорила у интервјуу за један београдски лист. Тада је испричала како су њени бака и дека, па и тата, били комунисти и како су се у њиховој кући одржавали тајни састанци док је КП још била у илегали, али и како она сама никада није била чланица партије. Здравка је тада рекла:
"Нисам члан партије јер ми се чини да бих у театру имала великих потешкоћа, пошто су тамо, осим часних изузетака, људи који по мени нису то ничим заслужили, нису ни најбољи људи, ни радници, ни уметници, него користе ту књижицу за неке своје циљеве".
Године 1987. Здравка се враћа Крлежи, део је велике глумачке екипе у серији "Путовање у Вучјак", а 1993. снима и улогу у "Контеси Дори". Цело то време игра и у Народном позорушту Сплит, а своју је послењу улогу одиграла 1999. године. Била је то улога у представи "Буздо" у склопу Сплитског лета. Критика ју је тада покопала, јер никоме још није било јасно да је по ову велику глумицу стигла болест која је у свету глуме синоним за пакао.
Здравки је дијагностикован јој је алцхајмер, а како је она код ње и муњевито напредовала, брзо је брисала њено памћење. Породица је сместила у Дом за старе и немоћне особе у Вараждину, где је славна глумица и преминула 5. децембра 2003. године. И баш као у њеним најславнијим улогама, и тада су кренули зли језици који су, не знајући за болест, град окужили причама о породичном насиљу, злостављању...
Био је то трагичан крај једне велике глумице. Оно што је остало су сећања, сећања на предивну жену и велику глумицу, која је сваку своју улогу разрадила до најситнијег детаља, која је својом преданошћу и перфекционизмом увек изнова на сцени стварала чаролију. Баш због тога Здравка није заборављена, живи у сећањима и срцима свих оних који су је гледали на сцени.
(Мондо)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".