МЕЊАО СЦЕНАРИО: Диклић поделио анегдоте с култних филмова

- Добио сам тако топао аплауз. Знате, човек се у том тренутку јако лепо осећа и негде му проструји из подсвести, дође му, да је можда ипак вредело - изјавио је Диклић на дружењу с медијима.

BloombergAdria.com

Драмски уметник се у пријатном разговору с новинарима присетио глумачких почетака, као и легендарних рола. Том приликом открио је да је, када би снимао филм, мењао свој сценарио.

- Нажалост, поклонио сам сценарио "Маратонаца" и "Националне класе". У сваком сценарију по ком сам снимао филм има много моје оловке, гумице. Тамо пише шта сам ја као клинац у заградама намаштао, шта сам променио у редоследу речи, шта сам штриховао. Горан Марковић ми је, кад смо снимали "Мајсторе, мајсторе", рекао: "Ти си једини који избацује, сви други дописују."

BloombergAdria.com

Било је ту неке интуиције, али увек сам се трудио да у послу будем сарадник, а не марионета. Многи не знају да у тим филмовима има реченица које су баш моје. Рецимо: "А сад мало она", то је моје. Онда она у "Националној класи": "Кол'ко може да развије". Кад Бора Тодоровић каже у "Маратонцима": "Ево вам за сладолед, јер поново ради биоскоп", ја му кажем: "Форшпилуј!" И то је моје - открио је Диклић.

BloombergAdria.com

Присутни су се подсетили легендарног остварења "Маратонци трче почасни круг", у ком је глумац оживео лик Мирка. Драмски уметник је открио да је поносан на ову ролу јер је остварио оно што је замислио.

- Имали смо свест да правимо нешто добро, али не и да ће толико трајати. То је можда прва улога у којој сам успео да остварим оно што сам желео. Немојте ми замерити, али урадио сам то како треба, истерао сам све што сам хтео. Усудио сам се чак и да предложим неким колегама нешто - са осмехом је испричао глумац.

Евоцирајући успомене из богате каријере, Диклић се дотакао и других страсти у животу - бубњева и бројаница које је израђивао у хуманитарне сврхе.

- Ирфану Менсуру сам поклонио три-четири бројанице. А он је то јавно рекао. Не замерам му, али ја сам то чувао само за себе. И онда, кад је постало јавно, све то је изгубило смисао. А и пресушио ми је извор ћилибара из Русије, и то одавно, јер је постао јако скуп. Те моје молитвене бројанице продавале су се на Теразијама, у Патријаршијској продавници, а сву зараду сам давао у хуманитарне сврхе - открио је глумац, а присутни су се запитали где су данас бубњеви на којима је дуго свирао:

- Ено их у коферима на тераси, додуше застакљеној. Чежњиво их гледам. Не мислим да су одрадили своје, али та страст, која у теолошком смислу значи поробљеност, та лепа поробљеност се завршила. Све што сам као клинац желео а нисам могао да остварим, то сам као зрео човек почео да "иживљавам", па тако и бубњеве.

На самом крају дружења, након причања бројних анегдота, Богдан Диклић је на себи својствен начин присутнима пожелео да га више нико ништа не пита.

(Курир.рс)

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".