БОРАЦ ЗА ЉУДСКА ПРАВА: Син Африке и отац њене демократије

Манделина победа на изборима 1994. окончала је три века европске доминације над домаћим афричким народима у региону.

Мандела је пуштен  из затвора 1990. године након служења затворске казне од 27 година због покушаја збацивања мањинске белачке владе у ’60-им. Добитник је Нобелове награде за мир, као и многих других признања за своје вођство Јужне Африке кроз транзицију у демократију.

Када је Мандела стигао у Градску већницу Кејптауна, након пуштања из затвора, маса од 50.000 присталица окупила се да чује његове прве речи изговорене у јавности, после скоро четврт века. "Наша борба је достигла кључан тренутак," рекао је у говору који се емитовао широм света. "Наше корачање ка слободи је неповратно."

Адвокат и анти-апартхејд активиста био је осуђен за дело издаје и саботаже у јуну 1964. године и осуђен на доживотну робију. Већи део своје казне провео је на оствру Робен радећи тешке физичке послове. Током ’80-их одбио је многе понуде за превремено ослобађање које му је нудила тадашња влада, пре свега због додатних услова које није желео да прихвати.

Међутим, 2. фебурара 1990. године јужноафрички председник Фредерик Виљем Де Клерк укинуо је забрану Афричког националног конгреса (АНЦ) и других анти-апартхејд организација, прогласивши Манделу слободним. То је био почетак краја ере апартхејда у Јужној Африци, у којој су се црнци суочавали са тешком дискриминацијом.

На првим националним изборима на којима су црнци имали право гласа, АНЦ је победила, а Мандела је постао председник. На тој дужности остао је све до 1999. године.

Обред иницијације

Нелсон Мандела је рођен у племићкој породици народа Коса, једне од највећих етничких група у Јужној Африци. Коса младићи пролазе кроз обред иницијације који укључује изолацију од њихових породица током које добијају упутства старијих. Обред је праћен обрезивањем, које се практикује још увек у многим деловима Централне и Јужне Африке. Тада се младићи сматрају мушкарцима. Мандела је своје сећање на иницијацију описао у својој аутобиографији "Дуг пут до слободе".

Јужна Африка у пламену

У трци за изборе 1994. године, која је довела Нелсона Манделу на власт, многи Јужноафриканци су били уплашени порастом нациља, посебно између ривалског АНЦ-а и Партије за слободу Инката. Напади и бомбардовање од стране белих супремациста, који су се надали покретању расног рата како би спречили владавину црначке већине, су такође представљали сталну претњу.

Мандела је био неуморан у току кампање, апелујући на људе да баце оружје у море и тражећи од последњег белог председника Де Клерка да буде оштар према тврдоглавим полицијским и безбедносним службеницима.

Упркос свему, партија Нелсона Манделе преобратила је нацију у којој до пре само 20 година јужноафрички црнци нису имали право гласа, а јавне погодности попут превоза, плажа и ресторана биле расно одвојене. Након изборне победе АНЦ-а, Мандела је напорно радио на смањењу расних тензија тако што је лидере ривалске Инката партије укључио у свој кабинет. Такође је преговарао са белим лидерима десничарских странака. Политичко насиље се смирило.

Вини Мандела

Вини Мандела, жена Нелсона Мандела, држала је подигнуту песницу приликом појаве у Прекршајном суду у Јоханесбургу, децембра 1986. Госпођа Мандела била је задржана у полицији у  Совету претходног дана због пркошења забрани појављивања коју је имала тамо.

Она је постала политички лидер, сама по себи, током боравка њеног мужа у затвору. Међутим, њен стил вођства и неки од њених сарадника учинили су је контроверзном фигуром, посебно након што је младић у њеној кући пребијен на смрт под мистериозним околностима.

Манделина ћелија

Услови у тесној затворској ћелији Нелсона Манделе (ћелија број 5 у Б-секцији подручја за политичке затворенике) на острву Робен били су спартански; кревет је чинио отирач на поду. Годинама након ослобађања, чак и када је постао председник Јужне Африке, Мандела је практиковао намештање свог кревета на исти начин на који је то радио у затвору.

Затвор на острву Робен био је место где је Влада Јужне Африке затварала најутицајније политичке противнике. Пошиљке из и за ову институцију биле су скениране и цензурисане, а посета је била омогућена само понекад. Мандела и други користили су јавне тоалете и тушеве. Већи део дана проводили су радећи тешке послове, попут туцања камења у каменолому кречњака на острву, где су одсјаји и прашина проузроковали оштећење очију Манделе.

Политички затвореници су били самоорганизовани, преговарали су са властима око бољих услова и створили су правила понашања која су међусобно поштовали. Такође су се образовали делећи знање међу собом. Док је био затворен, Мандела је тајно писао своју аутобиографију, која је била прокјумчарена од стране једног ослобођеног затвореника.

Мандела на слободи 

Док је народ био окупљен око телевизора, Нелсон Мандела и његова жена Вини на екранима су дигли стиснуте песнице, док су руку под руку излазили из затвора Виктор у Кејптауну, у недељу 11. фебруара 1990. године.

Нелсон Мандела се обратио публици од око 15.000 људи, са балкона Градског позоришта у Амстердаму, 16. јуна 1990. године. Тадашњи заменик председника Афричког националног конгреса, Мандела био је на "Турнеји слободе" кроз 13 земаља за 6 недеља, како би се захвалио међународној подршци анти-апартхејдског покрета и како би апеловао на међународну заједницу да одржава своје санкције против Јужне Африке.

На четврту годишњицу свог ослобађања, Нелсон Мандела посетио је своју некадашњу ћелију затвора на острву Робен. Држан је као политички затвореник од стране власти које су биле про-апартхејдске од 1964. до 1990. Ћелија је у међувремену очувана и постала једна од популарних туристичких дестинација.

Први јужноафрички демократски избори

Људи су у редовима чекали прву светлост зоре како би гласали на изборима чији су резултати учинили Нелсона Манделу председником Јужне Африке. Тродневно гласање, између 26. и 29. априла 1994, означило је прво гласање пунолетних Јужноафриканаца свих раса на изборима за представнике државне скупштине и општинских чиновника. Афрички национални конгрес победио је убедљивом већином 27. априла, који се од тада обележава као државни празник у Јужној Африци, тј. Дан слободе.

Када су објављени резултати избора, многи житељи Јужне Африке су славили целу ноћ након што су Мандела и лидери других партија провели сате иза затворених врата, разматрајући притужбе на варање и друге проблеме. Међутим, није било сумње у резултате: више од 60% гласова дато је Афричком националном конгресу, а Нелсон Мандела постао је нови демократски председник Јужне Африке.

Манделино пензионисање

Мандела је наставио да прима државнике годинама након што је напустио положај првог пост-апартхејдског председника Јужне Африке. Последњих неколико година већи део свог времена проводио је са својом породицом, појављујући се понекад у јавности на највећим националним догађајима. Мандела се разболео чим је зашао у деведесете и био је неколико пута хоспитализован ради лечења инфекције плућа, која му се стално враћала.

(Национална географија)