ВЕСНА НИКАД ИСКРЕНИЈА: Зашто се није удала за Миломира?

Весна и Миломир Марић су се упознали још када је он радио као новинар у Титограду, док је Весна имала шеснаест година. Љубавна прича није почела одмах. 

- Тај сусрет у парку поред Црногорског народног позоришта била сам потпуно заборавила и вероватно га се никада не бих сетила да ме после неколико година заједничког живота Маре није препознао по некој гримаси док сам разговарала телефоном. Показао ми је тада причу коју је написао у листу "Здраво" о прелепој девојци у џинсу са дугом косом и руксаком која му је причала ловачке приче о баби која хвата рибу рукама по Скадарском језеру и истовремено га плашила оцем који је професор књижевности, али му је хоби лов и пуцњава на моје удвараче. И тамо је писало да сам га замолила да ми не објави право име, што је неким чудом и урадио, а ја сам му надугачко и нашироко испричала ко, где и када излази на корзо и по ресторанима тадашњег Титограда, јер је то и била тема његовог текста. Касније смо се виђали на свим могућим филмским фестивалима, али једно другог се никада нисмо сетили, не као новинара и гимназијалку са моста на Морачи.

Позната књижевница има сина ведрана кога је Миломир прихватио као свог рођеног: 

- Марић је имао среће да одабере сина каквог је одувек желео. Он не преферира изненађења. У том смислу је одабрао Ведрана да га са својих пет година преваспита, научи словима и бројевима, компјутери који су се у то доба први пут појавили били су непознаница за Марића, док му Ведран није сео на рамена у редакцији и објаснио како то чудо ради. А остало је заувек познато као слика и анегдота, неколико куцаних страна формата А4 које је Ведран, онако видећи од Марића уредно прецртао рекавши: "Првих пет страна се не читају, то су чисте глупости".

- Ведран нас обоје преваспитава и даље по свом нахођењу и методама на које смо већ огуглали, али није претерано задовољан што му се стално нешто измичемо и копрцамо. За њега смо нас двоје изгубљени случајеви за ово сајбер време.