Извор:Фото: А. Станковић, П. Милошевић

ДЕТАЉНА АНАЛИЗА ЛЕТА: Какво нас време очекује у августу?

Извор: Нпортал

27.07.2023.

13:40

ЛЕТО 2023. метеоролози оцењују као топлије од просека, али много је тога што га разликује од претходних, а оно што је изазвало велику пажњу су и овогодишње суперћелијске олује које су опустошиле многа места у Србији и направиле велику штету и, што је најгоре, страдали су и људи.

Да ли су непогоде, попут оних које смо имали претходних дана, неуобичајена појава, какав нас август очекује што се тиче временске прогнозе и чему се можемо надати до краја лета, одговорио је метеоролог Недељко Тодоровић.

Врућине и летње непогоде су уобичајене за наше поднебље

Тодоровић каже да наша клима подразумева у летњим месецима летње врућине и летње непогоде, дакле, сваке године, од маја до почетка септембра је уобичајено да буде јаких пљускова, грмљавине, града, олујног ветра.

- То је све кратког даха и локалног карактера, што значи да нису сва места истовремено захваћена, али где је локално изражено тамо буде и видљивих последица попут штете на пољопривредним културама, имовини, нажалост, понегде се изгуби и људски живот због непажње и непридржавања основних принципа поштовања природе - каже Тодоровић.

Јун је био кишовит, јул "искочио" са температуром

Јун је био кишовит, температура је била око просека, јул је мало „искочио“ и био топлији, и главнина летње врућине је иза нас. Пошто већ од среде, 26. јула, слаби врућина и до краја месеца не би требало да буде високих температура, супротно томе биће чак и ниже од просека, а просечне максималне температуре крајем јула и почетком августа су око 28 до 30 степени.

- То значи када је температура виша од тих 30 степени, она је натпросечно висока, а када је испод 28 степени, онда је испотпросечна. У већини дана биће суво и топло време без великих врућина, с тим да би сваког петог или шестог дана било опет услова за краткотрајне пљускове, грмљавине, што подразумева понегде и летњу непогоду, што није ништа ново, већ је питање само интензитета – каже Недељко Тодоровић.

У августу топло, али са мање врелих дана

Такви временски услови ће се продужити и на прву половину августа. Тодоровић каже да би могла у неколико дана опет да буде температура и виша, да достигне 35-36 степени, али је то мали број дана. У јулу смо имали између пет и десет таквих дана, у Београду седам, а у августу ћемо их имати још неколико.

Пошто се ради о температури која је мало изнад просека, то значи, објашњава метеоролог, да је ово лето мало топлије, што се и причало у прогнозама на почетку сезоне.

- Највероватније да би јули и август завршили са мањком падавина у већини места, сем у оним местима који су погођени пљуском, јер тамо из једног пљуска падне полумесечна, негде чак и месечна количина падавина, али то је мањи број места. У другој половини августа био би опет благи пад температуре, гледајући већину дана. Нема сумње да ће бити топлих дана, једино је питање да ли ће прелазити вредност од 35 степени. Последњих десет или седам дана у августу дође пљусак или захлађење и онда нема више повратка на температуре преко 35 степени. Било је изузетака, али у принципу крајем августа следи прво освежење које потире летњу врућину и улазимо у позно лето које се продужава у септембар – каже Недељко Тодоровић.

Београд - топлотно острво

До краја августа ће свакако бити и ноћи са температурама од 20 и више степени, с тим да их до краја јула неће бити због освежења које је стигло у Србију и које је оборило јутарњу температуру, најнижу, и она ће бити између 10 и 18 степени, како у ком месту.

Београд је најтоплији јер је велики град, каже Тодоровић, он је топлотно острво и у њему теже минимална јутарња температура опада због много асфалта и бетона. Али у мањим местима биће свежијих ноћи, поготово од средине августа када и дан постаје краћи и раније пада вече те је хлађење земљишта и ваздуха брже.

Већа надморска висина, нижа температура

Када су планински предели у питању, тамо је пад температуре сразмеран са висином у просеку пола степена на 100 метара висинске разлике. На пример, ако је у Београду 100 метара надморска висина, а Златибор је на 1.050 метара, висинска разлика је 900 метара, а ако просечно са висином пада температура пола степена, то значи је на Златибору температура увек нижа за око 4-5 степени. То важи и за друге надморске висине.

Оцена лета 2023.

Три летња месеца процењује на следећи начин: јун, иначе најкишовитији месец ове године, био је кишовитији због чега смо имали и бујичне поплаве. Јул је био сув и топлији од просека, а август би требало да буде топлији мало.

- Не могу да оценим цело лето јер није још завршено, али, генерално, лето би требало да буде топлије - каже Тодоровић.

Како климатске промене утичу на временске (не)прилике?

На питање о утицају климатских промена Тодоровић каже да „неће бити ништа више него што је до сада било, ни сушних периода, ни непогода, јер када се погледају мерни подаци у последњих стотинак година, не постоји никакав статистички значајан тренд промене ни повећања, или смањења, нити великих пљускова по количини, ни по температури, ни по летњој или максималној температури“.

- У Београду постоји мало тренд видљив зимских ноћних температура, али то је због урбаног острва, то је само локални ефекат. Све друго, и што многи причају о утицају, јесте зато јер модели тако показују. Дакле, они причају као да је то извесно и да ће бити, али модели су варљива категорија и они не могу да гарантују да ће да буде тако. Мислим да неће бити и да ће бити до пола степена горе или доле, или степен, али то је занемарљиво и то није промена климе. Клима подразумева конкретне последице по биљни и животињски свет. Све је то непоуздано и толико невероватно да се тешко догађа – каже Недељко Тодоровић.

Тодоровић каже да климатолози из Међународног панела за климатске промене форсирају ту причу на основу модела, а да је прошлог лета њихов шеф из Америке рекао да су претерали са значајем угљен-диоксида у моделима.

- Угљен-диоксид је безначајан гас за пораст температуре. Он је, супротно њиховој причи, користан гас, тако да служи за живот читавом свету и биљном свету који производи биљну масу, а биљну масу користе и животиње и људи. Значи да је то у равнотежи. Осим тога, особине угљен-диоксида нису такве да може било какву озбиљну промену да уради у атмосфери, пре свега на температури. Они рачунају да ће бесконачно да иде температура у наредних сто година, а када се погледа реконструкција претходних неколико хиљада година ништа се суштински није променило, тек пола или степен доле или горе – закључује Тодоровић.

(Блиц)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".