ДАНАС ЈЕ 29. ГОДИНА: Дан кад нас је напустио легендарни Ипче

Ипче Ахмедовски је имао 28. година када је погинуо у стравичној саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали у близини Лазаревца, код села Шопићи. Био је то 30.  јул 1994. када је СРбијом одјекнула вест о одласку музичке легенда.  

Иза њега је остало пет албума, а бројни хитови су се већ тада слушали на радио станицама. 

BloombergAdria.com

Раде Вучковић и Новица Здравковић су му дали надимак "Мали Рамбо" због његовог талента. 

Ипче је требао да се пре поласка види са братом Јашаром, али  се Јашар задржао у студију, а Ипче отишао на пут б ез повратка. Годину дана пре трагедије, Ахмедовски као да је наслутио своју трагедију. На свом последњем албуму снимио је песму која је постала веома популарна, а која и дан данас буди језу када се само каже да је кроз њу предосетио свој одлазак "Кад нестанем једног дана".

Ипче је желео да се венча са својом изабраницом Златом из Вреоца, али је судбина имала другачији план за њега. 

- Да је остао жив, данас би био један од највећих певача на естради, то сви знају. Он је певао са лакоћом висине, трилере. То ретко ко може. Ја једино његове песме певам на својим наступима. Има 29 година како је погинуо. Дуго нисам могао да певам његове песме, али ја имам обавезу да их певам. Дуго нисам могао ни да слушам његове песме. Његова погибија нас је све пореметила. То не бих пожелео ни највећем непријатељу. То је велика трагедија била за нас. Ја сам се једва ишчупао. Али жалићу док сам жив - рекао је Јашар у једној емисији.

Као највећи хитови у његовом извођењу издвојили су се "Плачите, очи моје", "Чинио сам чуда", "Да ти гужвам постељу" и "Он те воли, ја те имам".

Јашар је после братове погибије прекинуо контакте са неким колегама јер се нису појавили на сахрани, а неки му нису ни изјавили саучешће:

- Заиста је тако. Са многим колегама после тога нисам говорио. Они су познавали Ипчета, са њим су се и дружили и излазили. Ја сам тада мислио да смо са колегама као фамилија. Мислио сам да могу макар да нам изјаве саучешће, није морао нико да долази у Македонију. То сам очекивао од неких људи који су ми били јако блиски. Са многима не говорим ни данас и никада нећу говорити јер не заслужују - рекао је Јашар па додао:

- Нисам дуго година могао да певам његове песме, ни да их слушам. Онда сам једном рекао: "Морам сада да живим са тим", и узео сам и пустио његове песме, успут сам и плакао. Први пут када сам певао његове песме је било јако тешко, једва сам отпевао једну песму, други пут мало лакше...

(Курир)