ЦРВЕНО СЛОВО: Сутра се НЕ КРСТИ - један од највећих светаца

На дан кад се празнује доста организују се вашари у многим градовима и селима, а Свети Илија иначе спада у најпоштованије светитеље међу Србима и то раме уз раме са Светим Николом и Светим Ђорђем.

Прослављање Светог Илије је укорењено дубоко у традицију српског народа. Оно што је за Словене био Перун - то је за Србе Свети Илија, а ако знамо да су Срби управо из многобожачке словенске религије прешли на хришћанство јасно је зашто се придаје толики значај овом светитељу.

Стари Срби су преласком у хришћанство многе особине свог бога Перуна - који је иначе управљао муњама и громовима - пренели на Светог Илију.

Према народној традицији Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.

Свети Илија Громовник веровања и обичаји

Кад на Светог Илију пуцају громови народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.

На иконама се Свети Илија представља како на ватреним колима иде на небо или како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил. Приказује се још и како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.

Веровање каже да се пророк Илија жив узнео на небо, у пламеним кочијама праћен грмљавином, а народ га поштује као строгог и непоколебљивог светитеља.

На дан 2. августа, у најтоплије доба године, народ не ради у пољу јер слави једног од најстрожијих светитеља, непоколебљивог громовника Илију.