МАЧ СТАР 3.000 ГОДИНА: Велико археолошко откриће у Србији

Хиљаде људи видело је мач лично или путем друштвених мрежа, али интересовање за њега не јењава. Како је прецизирала кустос Милица Миладиновић, аутентично оружје потиче из периода од 1.200 до 1.100 године пре наше ере, на прелазу између бронзаног и гвозденог доба.

Верује се да је бронзани (бронзандопски) мач био у власништву припадника народа из алпских земаља, а нашао га је радник из Турске, ангажован на изградњи Моравског коридора код насеља Кошеви. Мач се налазио у песку, у кориту Западне Мораве.

- Има пуноливену украшену дршку са концетричним круговима, као и кружне и полукружне мотиве на дискоидној јабучици - објаснила је Миладиновићева.

Уживо, мач се данас може погледати већ у приземљу Народног музеја у оквиру праисторијске збирке сталне поставке. Не може бити срећнија околност по заљубљенике у прошлост, што су радови на Моравском коридору, који кроз Расински округ пролази територијом Варварина, Ћићевца, Крушевца и Трстеника, подразумевали и заштитне археолошке радове.

Тако су 2021. године на периферији села Маскаре код Варварина надомак већ познатог археолошког локалитета Бедем, грађевинци који су трасирали ауто-пут наишли на прве скелете закопане у земљи. До краја археолошких ископавања нашли су чак 38 гробова. На првој поддеоници Моравског коридора, која је у функцији од краја априла, јасно је обележен и сам локалитет.

- Налазиште Бедем чува трагове војног утврђења из времена градитељске обнове цара Јустинијана, из 6. века, а поред темеља северне куле, делова бедема и основа кућа, најзначајније откриће је рановизантијска тробродна базилика од више од 23 метра - натпис је на табли, која се из правца Појата може видети на левој страни пута и која појашњава и ранија открића, док је Моравски коридор био само нешто о чему се сањало.

Осим очуваних скелета и гробница, исте године нађена је праисторијска пећ, стара око 3.000 година и то на локалитету Конопљара у месту Читлук, код Крушевца. Заштитна истраживања детаљно су документовала све налазе на јужној периферији некадашњег насеља, где се живело од доба старчевачке културе, пре 8.000 година, па све до почетка 13. века.

Последњи и до тада неоткривен локалитет појавио се прошле године у Селишту код Трстеника: ранословенско насеље из 9-10. века. Стручњаци су на Арчиновици, како је названо налазиште, наставили истраживање ове године. Откриће два рана средњовековна објекта 2022. године већ су улила наду археолозима да су на добром трагу. 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".