Колико људи у СРБ нема основну, колико је потпуно неписмено

У периоду између два пописа, дакле од 2011. године, значајно је повећан удео особа са вишим и високим образовањем - са 16,24 одсто (Попис 2011) на 22,44 одсто (Попис 2022), као и удео оних са средњим образовањем - са 48,93 одсто на 53,08. Такође, забележено је смањење броја оних који немају завршену школу или непотпуно основно образовање - са 13,68 одсто на свега 6,28.

Можда најзанимљивија новина јесте податак да је удео жена које су стекле више или високо образовање у укупном броју жена старих 15 и више година, већи него удео мушкараца са вишим и високим образовањем у укупном броју мушкараца исте доби. Конкретно, вишу школу, факултет или академију завршило је 24,03 одсто жена и 20,73 одсто мушкараца.

Колико ово показује промене и у самом друштву у последњих пола века фино илуструје чињеница да је мање од 38.000 становника, односно њих 0,63 одсто, старих 10 и више година - неписмено. А од тога, неписмених жена далеко је више него неписмених мушкараца! Удео жена у укупном броју неписмених износи чак 71 одсто. Више од половине неписмених има 65 и више година.

- Ови подаци показују да је у ратним и послератним генерацијама, број жена које су имале приступ школовању био далеко мањи - објашњава за "Новости" професор др Драгица Павловић Бабић са београдског Филозофског факултета. - Када је женама омогућен пуноправни улазак у школски систем, оне су се показале успешнијима, издржљивијима, дуже остају у образовном систему. Полако су почеле да освајају и школе за занимања која су сматрана традиционално "мушким". Рецимо, машински или електротехнички факултет. Жене су школу доживеле као могућност афирмације и зато им је стало до формалног образовања.

РАСТУЋИ ТРЕНД

Од пописа до пописа расте како апсолутни број, тако и удео лица са стеченом дипломом средње школе, односно са завршеном вишом или високом школом, факултетом, академијом, каже за "Новости" Љиљана Ђорђевић, начелник Одељења за попис становништва:

- Истовремено се наставља тренд опадања броја оних са највишом завршеном основном школом или са мање од осам разреда основне. И у претходном попису, у контингенту најобразованијих, односно међу лицима са високим образовањем, више је било жена него мушкараца, те се може извући закључак да жене чешће настављају школовање после завршене средње школе или да су упорније да заврше студије које су уписале.

Жена, данас, практично преко школе тражи запослење а, и даље, најчешће бира сигурна занимања у сигурном амбијенту, па чак и кад нису добро плаћена. Таква је нпр. просвета. Истовремено, мушкарци се пре опредељују за бизнис, јер се од њих очекује да зарађују. Ако за тај бизнис није потребна диплома високошколске установе, они се неће ни потрудити да је добију, сматра наша саговорница.

Резултати Пописа показују и да је више од половине становништва старих 15 и више година завршило средњу школу (53,1 одсто), док је основну окончало 17,8 одсто. Диплому више или високе школе стекло је 22,4 одсто људи, а 6,3 одсто је без икакве школе или са незавршеном осмолетком.

Највећи удео оних са вишим и високим образовањем забележен је у београдским општинама Врачар (61,8 одсто), Нови Београд (50,4 одсто), Савски венац (53,7 одсто) и Стари град (59 одсто), док је најмањи у општинама Мало Црниће (5,6 одсто), Жабари (6,1 одсто) и Гаџин Хан (6,6 одсто).

- Занимљиво је да две трећине средњошколаца похађа стручне школе, док је само трећина на општим, тј. у гимназијама. Па ипак, пописни подаци показују да се и једни и други опредељују за факултете. Некима јесте потребна формална диплома да би нашли посао, међутим, други студирају јер не могу да нађу посао - каже проф. Павловић Бабић.

Писменим се сматра сваки старији од 10 година који је завршио најмање четири разреда основне школе, као и онај који похађа школу у време пописа. Највећи удео неписмених је у општинама Бујановац (3,6 одсто), Петровац на Млави и Нова Црња (2,7 одсто), Бојник (2,6 одсто) и Пландиште (2,3 одсто).